Ćilimarstvo u sjeničkom kraju ima dugu tradiciju. NasleÄ‘eno je iz Persije, preko Turaka. Uz sjenički sir, pršutu i tekstilnu industriju, ćilimarstvo je bilo jedan od glavnih nosilaca privrednog i ekonomskog razvoja. Mnoge porodice su živele od toga, a sjenički ćilim je bio nadaleko poznat. Ćilimarska škola u Sjenici, osnovana je 1933.godine, a u okviru PIK ''Pešter'', u periodu šezdesetih godina prošlog veka, domaća radinost je bila značajna i uspešna proizvodna oblast. Sa željom da se ovom kraju vrate tradicionalne vrednosti, Skupština opštine je podržala inicijativu Udruženja ''Sandžački ćilim'' i organizovala Veče sjeničkog ćilimarstva.
Specijalni gost bila je, u svetu poznata Sjeničanka Sofija Ćuk Garofani. Kao afirmisana umetnica i profesorka na Akademiji primenjenih umetnosti u Parizu, ona već godinama upoznaje svet sa tradicionalnim vrednostima rodnog kraja. ''Kada se osvrnem na sve predhodne boravke, mislim da sam večeras najsrećnija, jer je na pragu realizacija jednog značajnog i grandioznog projekta, a samim tim i realizacija mog projekta ''Slikom i poezijom do tapiserije'', koji sam osmislila još pre dvadeset godina. Ovaj projekat je vrlo složen jer obuhvata obrazovanje, umetnost i proizvodnju, a ujedno i vrlo značajan za mlade, koji treba da se zadrže na ovim, odavno anatemisanim prostorima. ovim potezom lokalna zajednica, prvi put čini mi se, pokazuje političku zrelost, i ja želim da verujem u iskrenost njihovih namera. Jer, na ovim prostorima, izmeÄ‘u istoka i zapada, stvorena je autentična umetnost, koja treba da se izbori i za mesto na svetskom tržištu.''
Nekadašnji rukovodilac sektora domaće radinosti u kombinatu ''Pešter'' i predstavnica NVO ''Sandžački ćilim'' Milunka Vranić, podsetila je prisutne na period uspešnog poslovanja u ovoj oblasti, kao i o mogućnostima da se povrati barem deo nekadašnjeg tržišta. Savremenu notu tradicionalnim umetničkim vrednostima dali su gosti iz Novog Pazara. Inženjer tekstila Emsan Salihagić je govoreći o kvalitetu sjeničke vune istakao važnost i potrebu da se od sirovine doÄ‘e do gotovog proizvoda. ''Treba preduzeti odreÄ‘ene mere da se zaustavi prodaja vune – rekao je Salihagić. – Potrebno je napraviti program, po kojem bi se, po mojoj proceni, moglo uposliti najmanje stotinak radnica, koje bi predhodno trebalo da proÄ‘u odreÄ‘enu obuku. A poznato je da Sjenica ima dobre i kvalitetne tkalje.'' To je potvrdio i inovator u oblasti pneumatskih razboja, iženjer mašinstva Harun Hoćanin. On je, predstavljajući svoj izum, rekao da se radi o, za sada najsavremenijim pneumatskim razbojima za ručno tkanje tepiha u svetu koji, za razliku od dosadašnjih, rade 2.250.000. čvorova na kvadratnom metru. ''Kada spojimo, sa jedne strane Sjeničanke, koje po meni važe za najbolje tkalje u bivšoj Jugoslaviji, i sa druge strane najbolji razboj za ručno tkanje tepiha na svetu, dobijamo pogon sa 30 razboja, za početak, gde bi bilo upošljeno 110 tkalja, i naravno proizvod ekstra kvaliteta'', istakao je Hoćanin.
''Skup je bio dosta kvalitetan i mislim da smo čuli i neke stvari koje su u Sjenici već bile zaboravljene. Inače, ovakvih inicijativa je bilo i ranije.  Ja želim da podržim Udruženje ''Sandžački ćilim'' u nastojanju da se afirmišu tradicionalne umetničke vrednosti našeg kraja za dobrobit svih naših graÄ‘ana. Da bismo formirali pogon za proizvodnju sjeničkog ćilima, potrebno je da Udruženje konkuriše sa projektima, kako bi se  obezbedili donatori za kupovinu razboja'', rekao je u ime organizatora, predsednik Skupštine opštine Sjenica Fahrudin Fijuljanin.

Facebook komentari