Problemi u ”crnim rupama”

Arhiva vijesti 2008

Active Image

Kada su problemi toliko brojni i toliko dugo prisutni i kada se njihovo trajanje više ne meri danima niti mesecima već godinama pa i decenijama, onda oni postaju svakodnevnica i teško se prepoznaju kao problemi. Postaju opštepoznata, ali za nas Sjeničane, teško uočljiva stvar. Tada je potrebno da doÄ‘e neko ko nema takvu svakodnevnicu, neko ko ne živi u takvim uslovima, da bi nam ukazao na primer, na problem udarnih rupa u gradu. Onda se, pod utiskom zapažanja ''stranog posmatrača'', provozamo gradskim ulicama. I gle čuda! Problem zaista postoji. 

Pa da, znamo mi to – rećićemo –  ali mi smo navikli! Znamo mi kakve su nam ulice i putevi. Vidimo mi razliku kada samo koji kilometar otputujemo van teritorije sjeničke opštine u bilo kom pravcu. Ali opet, i na to smo navikli! To što smo sada uočili problem, nije ništa novo. Koliko smo samo puta, u blizini ''svetleće raskrsnice'', gde su strani donatori postavili prve funkcionalne semafore, koji evo već par meseci zaista rade, propustili zeleno svetlo pokušavajući da izbegnemo udarne rupe. Ništa strašno – rekli bi neki – sačekajmo još malo i pojaviće se opet; drugi pak, ako su u žurbi, prosunu po koju psovku, i kao u začaranom krugu, sve se na tome završava. Bez obzira što nas na svakih par metara očekuje sličan prizor, mi ne želimo više da mislimo o tome. Izbegavanje udarnih rupa je za nas rutinska stvar. Prosto, stvar navike! Pa zamislite kada bi odjedanput bili svesni svih ličnih, pa još i gradskih problema!? Neka ipak ostanu u ''crnim rupama'' naše svesti, a one na asvaltu neka srede oni koji su za to plaćeni.
Morali smo zaista da naučimo tu veštinu, da uočimo problem, i da ga potom sklonimo u zaborav. Lako je ''stranim posmatračima'', koji žive u organizovanijim društvima i sa svešÄ‡u da je danas zapravo sutra u nastajanju. Oni planiraju i realizuju svoje planove, mi samo izražavamo nadu da će nam biti bolje.
Znamo mi da je putna infrastruktura kod nas još uvek daleko ispod republičkog proseka. Prema procenama stručnjaka, da bi se stanje popravilo potrebno je deset godina konstantne izgradnje, ne računajući zimsku sezonu i pod uslovom da su obezbeÄ‘ena finansijska sredstva. I mi čekamo. Ali zato mi umemo, čak i u XXI-om veku, da se radujemo svakom metru asvalta. Očito da u skladu sa putevima i poremećenim redom vožnje, kod nas i vekovi kasne. A mi i dalje čekamo, ušuškani u površnosti svakodnevnog tumaranja bez cilja. Možda je potrebno da nas neko probudi iz kolektivne apatije, i da prestanemo da budemo samo pasivni posmatrači sopstvenih života bez želje da bilo šta promenimo. Možda je krajnje vreme da prestanemo da čekamo.
Uskoro će novi izbori. Kampanja je vreme kada se jasno govori o gradskim problemima, i kada se političari utrkuju nudeći rešenja i obećanja. Upravo tada nastaju nove asvaltne ceste, a možda se neko doseti pa izda nalog i da se urede i saniraju gradske ulice. Zato iskoristimo priliku da ne bi, nakon izborne ćutnje, opet nastavili da ćutimo. 
Facebook komentari

Komentariši