>

Sjenica i Pešter su od davnina predstavljali sinonim za čistu sredinu i netaknutu prirodu. Nažalost, devedesetih godina XX veka, narušena je iskonska prirordna ravnoteža, i to nasilje čoveka nad prirodom traje sve do danas. U našem kraju postoje 4 velika ekološka problema: zagađenje reka i podzemnih voda, uzgoj krompira na ekološki neprihvatljiv način, divlje deponije i posledice NATO bombardovanja vojnog aerodroma ”Vapsko polje”.

Građani Sjenice su napokon uvideli da se pojavila neminovnost stvaranja širokog fronta koji će stati na put daljoj degradaciji prirode. Tako je 2005.godine osnovano ekološko udruženje građana ”Eko – Pešter”, sa prevashodnim ciljem zaštite životne sredine i podizanja ekološke svesti. Ono je odmah stupilo u kontakt sa ”Zavodom za zaštitu prirode Srbije”, i u saradnji s njim, činilo sve napore za zaštitu kolonije beloglavih supova (Gyps fulvus), a sve to kroz organizaciju prezentacija i pružanju pomoći na terenu stručnjacima date oblasti. Ovo udruženje je i član ”Foruma za zaštitu sliva reke Lim”. Uspostavljena je saradnja sa velikim brojem nevladinih organizacija, u regionu i zemlji, a sve u cilju realizacije zajedničkih projekata. Aktivno je učestvovalo u realizaciji projekta ”Razvoj seoskog turizma”, pa je iz toga proizašao i turistički vodič za Priboj, Prijepolje, Novu Varoš i Sjenicu. Trenutno je u toku realizacija projekta ”Mladi čuvari prirode”, koji je podržao PRO program, a u okviru kojeg je održan seminar za nastavnike biologije i geografije.

I pored toga, rad našeg udruženja je povezan sa brojnim poteškoćama. U više navrata smo tražili pomoć u cilju obezbeđivanja prostora za rad, ali ni do danas nismo dobili pozitivan odgovor. Jasno je da bi ”Eko – Pešter”, uz konkretnu pomoć lokalne samouprave, postigao daleko bolje rezultate. Dok se to ne desi, na terenu će i dalje vladati haotično stanje: trovanje zemljišta, zagađenje voda, ubijanje biljnog i životinjskog sveta. Pođimo redom. Jablanica je sada skoro mrtva reka. Njeno ubijanje je započelo enormnim oduzimanjem vode sa njenog izvorišta, pa je preostala količina vode u koritu ispod svakog biološkog minimuma. Prilikom vodosnabdevanja brojnih sela na njenim obalama, voda je krajnje neracionalno trošena, a pokušaj uvođenja takozvanih ”vodomera”, nije uspeo. Navodnjevaju se bašte, travnjaci i livade. Inspekcijske službe o tome uopšte ne vode računa. Nekada moćna, a pitoma Jablanica, dubokih zelenih virova, danas je samo mali, usporeni i zamuljeni potok! Sve se to dogodilo zahvaljujući našem nemaru, pohlepi i ravnodušnosti jer, gubimo samo ono čega se sami odričemo. Skoro ista sudbina čeka njenu stariju sestru Vapu, realizacijom projekta eksploatacije njenog izvora za potrebe rudnika uglja Štavalj. Taj rudnik je u potpunosti zagadio reku Knežnicu, desnu pritoku Vape. Štaviše, u poređenju sa Jablanicom, Vapa je u goroj situaciji, jer se na njenim obalama proizvodi krompir, na ekološki sasvim neprihvatljiv način, uz upotrebu nekontrolisanih količina pesticida, insekticida i fungicida. Iz tog razloga, riblji fond naglo siromaši i nestaje, i pored dosta revnosne ribočuvarske službe.

U ekosistemu livada se sve više pojavljuju korovske biljke. Neke od njih su izuzetno otrovne, kao što su bunika i tatula, dok istovremeno iščezava izuzetno dekorativna ”tankolisna perunika”. A do pre samo par godina, na trećem kilometru puta Sjenica – Novi Pazar, prostirale su se prostrane livade, koje su bile žute od ”tepiha” kantariona, koji je u svetu veoma cenjen zbog njegove lekovitosti. Tu je rasla i biljka ”vilino sito”, poznati indikator čiste životne sredine. U Evropi je već sasvim nestala, a i mi smo je izgubili. Na 360 hektara zasejanih krompirom, koriste se ogromne količine svakovrsnih hemikalija koje su štetne i za čoveka. Možemo samo da zamislimo kuda odlaze ti otrovi! Šta će biti sa zemljištem, podzemnim vodama i Vapom u vreme jesenjih kiša i prolećnog topljenja snega? Šta će biti sa proizvodnjom zdrave hrane, koja predstavlja najveću razvojnu šansu našeg kraja? Da li je trenutna ”epidemija” kancerogenih bolesti u sjeničkom kraju samo slučajnost!? Mnogo je pitanja koja ostaju bez odgovora.

I dok su naši političari uglavnom preokupirani brojnim izborima i uskostranačkim interesima, stanje na polju očuvanja zdrave životne sredine, drastično se pogoršava! Stare deponije se povećavaju, a pojavljuju se i nove, na mestima gde ih ranije nije bilo. Tipičan primer je vojni aerodrom ”Vapsko polje”, koji je stradao u NATO – kampanji, pre skoro deset godina. Krateri u zemlji i polusrušeni avionski hangari ove 2008.godine, služe kao ”zgodno mesto da se otpad posadi”. Svakovrsni otpad, a posebno klanični konfiskati. Centralne i prilazne aerodromske piste, nažalost, samo još više olakšavaju nekontrolisano dopremanje smeća iz obližnjih naselja i samog grada. Na kraju, sve postaje apsurdno! Kontaminirani prostor danas služi kao pašnjak stadima goveda i ovaca. Sjenički aerodrom nije usamljen, ali je tipičan primer naše nebrige prema sredini koja nas okružuje. Takođe, i mesta gde se održavaju vaširi se polako ali sigurno pretvaraju u smetlišta. U tom smislu Breza je naročito ugrožena, jer se vaširi održavaju čak tri puta godišnje, nakon čega ostaju gomile svakovrsnog otpada koji niko ne uklanja. Treba imati na umu da u teškim slučajevima priroda uvek žestoko uzvraća udarac. Boim se, da se na ”bumerang efekat” neće čekati dugo!
Ako se zakasni sa buđenjem ekološke svesti stanovništva o neophodnosti konkretne akcije, sjenički kraj će izgubiti onu svoju staru prepoznatljivost. Možda će i dalje biti neka, uslovno rečeno, ”oaza zdrave sredine” u odnosu na ostale krajeve naše zemlje i Evrope, ali nikada više ono što je nekada bio.

”Zagađenje životne sredine je cena koja mora da se plati industrijalizaciji, višem standardu, boljem životu”, kažu oni koli sebe unapred smatraju pametnim i bitnim likovima i ”vlasnicima” naših života. To je laž! Jer, posle svega ostaće samo opustošena polja, zagađene vode, ruinirani pejzaži, naše osiromašene duše i bezosećajni pogledi. Izgleda da su mnogi zaboravili da smo ovu Planetu samo posudili od svojih potomaka!

Samir Selmanović, član Upravnog odbora ekološkog udruženja ”Eko – Pešter”