Kolumna – brak-tradicija, ljubav, tolerancija
Jedna od veitih tema, brak-tradicija, ljubav, tolerancija. Brak i porodica su mesto gde se neguje ljubav, mesto moralne i duhovne vrednosti. Brak je zajednica od koje zavisi mentalno zdravlje svih njenih lanova.To je okrilje sigurnosti i topline koju moete osetiti samo u okviru srene i slone porodice. Donošenje zajednikih odluka i poštovanje tradicionalnih odnosa glavne su karakteristike braka.Upravo ti tradicinalni odnosi ene prema muškarcu i obrnuto, odnosi prema porodici i prijateljima prava su odlika sandakog podruja.
Mlae generacije sigurno ne znaju kako su se i na koji nain nekada sklapali brakovi. Tako iz pria koje slušamo od naših dedova i oeva saznajemo da su neki brakovi nastajali otmicama. Naime, dešavalo se da se momku dopadne neka devojka, koju bi potom on oteo s namerom da je oeni. Tada je esto dolazilo do sukoba izmeu porodica koji su se neretko tragino završavali. Naješe su rodbina i roditelji, a nekada i bez znanja momka, prosili devojke za svoje sinove i roake.
esto su se birale devojke iz porodica boljeg imovinskog stanja i devojke iz uglednih porodica. Vodilo se rauna o poreklu roditelja pa ak i dedova. Brakovi su se sklapali i na ,,nevieno’’, kada bi se
mladi i devojka videli prvi put tek za vreme prve brane noi.
Pa iako se jedno drugom ne bi dopalo, pa ak i imali neku ,,manu,,,ne
bi se prigovaralo. Morao se poštovati izbor starijih. Do raskida braka
ne bi dolazilo da se ne bi ukaljala ast ni devojke ni mladoenje.
S
namerom da se neki brak što prije sklopi, pojedini su koristili
vradbine, koje su kod Sjeniaka zapamene kao sihirovi. Sihirovi su se
naješe pravili, izmeu ostalog, da bi se spojili neki mladi i
djevojka, ili ak nekad s ciljem da se ugrozi neiji brak..Verovanje u
takve vradbine u našem narodu je išezlo tek u skorašnjoj prošlosti.
Brakovi
su se nekada spajali i za jedan dan poznanstva. Glavno sastajalište
omladine bili su, vašari, svadbe i posela. Svadbe su trajale po nedelju
dana i svaka majka je imala vremena da za svoga sina izabere najlepšu
mladu. Tu se sinovi nisu mnogo pitali,
jer
majka je bila ta koja bira, a njen ukus i izbor se morao poštovati.
Uvek je bila velika veština izabrati dobru priliku za svoju erku i
dobro je udomiti. Majke su išle za svojim erkama i hvalile ih, ponosne
na njihovu lepotu i dranje.
Prilikom udaje devojke su nosile miraz
u kuu u kojoj odlaze i što bi devojka imala vei miraz, to bi bila
više traena od strane prosca. Prosci su dolazili iz svih krajeva, a
miraz se esto merio i sa nekoliko kilograma zlata, raznim
pokuanstvom, dobrim paretom zemlje.
Za prvi ulazak zeta u kuu
mladinih roditelja vezivao se i tradicionalni obiaj vezivanja zeta.
Taj obiaj je nekada prelazio granice šale i prerastao bi u momentalni
raskid veze. To vezivanje bi trebalo da simboliše veni spoj mladih u
braku i duhovno vezivanje zeta za tu porodicu. Kada bi zet bio ozbiljno
vezan pravim lancem to bi ponizilo njegovu porodicu, zbog ega bi
neretko odmah ostavljali nevestu i napuštali kuu.
Obiaj koji i dan
danas postoji, ne samo u našem kraju, je da mladenci jedno drugom
daruju burme, iji kruni oblik simbolizuje zajedništvo koje veno
traje.
U Sandaku i danas postoji verovanje da se treba rtvovati za
rad opstanka braka. Brak je ovde svetinja. I ako uslovi ivota, pa
samim tim i siromaštvo i bogatstvo nose sa sobom odreene rizike,
brakovi i dalje opstaju. Sjeniki kraj se moe pohvaliti sa veoma malim
brojem razvoda, što u drugim krajevima nije sluaj. To je tekovina i
svetinja naših predaka koji je odraz naše kulture i naina ivljenja.
udnja za toplotom i porodino vaspitanje je razlog poštovanja moralnih
vrednosti porodice.
Opšte je poznato da porodica, blia okolina i
društvo imaju razliite uticaje na opstanak braka. On je i dalje
najpoeljniji nain spajanja kod Sjenike omladine i danas je sve više
mladih koji svoju ljubav krunišu brakom. To je i razlog što u sjenikom
podruju nije zabeleen pad nataliteta ni u jednom trenutku.
Fatima Biberovi, pesnikinja iz Sjenice
kolumnu mozete komentarisati na forumu
Facebook komentari