Kolumna Dobar dan Evropo
Jutro je.Sjenica blista i svetluca pod snegom.Sunce se ohladilododirujui snene šljokice. Bledi zraci ih neprestano pale i gase.
Hladno je.Mraz stegao k'o klještima.Neda vam da dišete a kamo li da
uivate u sjenikoj zimskoj aroliji,jedinoj koju imamao.
Krenula
sam da u stanici policije podignem pasoš.Raunam brzo u to obaviti jer
u ruci drim papir,koji potvruje da sam meu srenicima koji e bez
viza putovati .
Ispred policije mnogo ljudi.ekaju da podignu svoje putne isprave.Došlo
vreme da ne stoje danima pred evropskim ambasadama i ekaju vize.
Pešterci nagrnuli k'o meava.Blizu je Nova Godina, hoe svojima. Dugo
ih nisu videli a vetar ivota, najmilije, razvejao po celoj Evropi.
Uoh u dvorište policijske stanice.Sneg škripi dok fotografiše šare
mojih izama.Ponegde izgubio belinu,preznoio se i pretvorio u prljavu
bljuzgavicu.Štae, ni on ne moe da izdri toliko gaenje belog obraza.
Iglu nemate gde da bacite a kamo li da doete do prijavnice gde se
podiu pasoši.Prsti mi se ukoili iako imam rukavice. Gledam i
mislima,šta da radim? Do pasoša ne mogu da doem,ostaje mi samo da se
smrznem.Kakav izbor? Odluih da uem u onaj deo zgrade gde su
policajci.Toplo jeste ali hodnik mali k'o da je raen za Liliputance a
ne za visoke i vitke Pešterce.Debeli zidovi i niska tavanica,teraju me
da pognem glavu i budem manja no što jesam.Ne nadam se niemu osim, da
negde, iz neke kancelarije ne izae neko, koga poznajem. Zamoliu da mi
preda ovaj papir, pa šta bude!Prekraujem vreme razgledajui na zidu,
okaenu oglasnu tablu i na njoj mnoštvo dopisa.
itam o ubijenom
policajcu,podstanaru,koji je preminuo u Urgentnom centru u Beogradu i
za sobom ostavio nevenanu suprugu,tako piše,bolesnu majku, i neroeno
dete.U tekstu dat i iro raun.Malo poviše, prikaena meunarodna, ve
poutela poternica, raspisana za Ratkom Mladiem i Goranom
Hadiem.Mladiu se crveni glava k’o da je, fotografisan na sjenikoj
cii-zimi, pa okaen tu da ga zaposleni prepoznaju ako sluajno bane i
zatrai biometrijski pasoš. Posle dugog ekanja,na sreu, naie ovek
koji radi na izdavanju linih karata.Prepoznade me i ponudi se da
odnese papir na prijavnicu.ekam,ekam, ekanje se oteglo ko gladna
godina il’ sjenika zima. Na kraju me pozvaše al’ pasoš mi ne
dadoše.Nema ga u mnoštvu drugih,zagubio se.Neobavljena posla i
izgubljenog dana krenuh kui.Boe! Samo u našoj zemlji moe da se
dogodi da ja bez pasoša ne mogu u Evropu a Mladi moe.Šuška se ,ak,
da e u Hagu doekati Novu Godinu.Verujem šuškanju i nisam
ljubomorna.Ja ne mogu da putujem, pa nek otputuje, bar on.Slaviu kod
kue uz,kako se ono kae,bogatu trpezu.
Zapuštena i beivotna Sjenica, ponekad daje znake ivota. Prisustvovala
sam promociji knjige Nadira ef.Dacia, ,,Gajret u Sjenici“.Knjiga,
dokumentima i fotografijama svedoi o prohujalom vrmenu za koje se
mislilo da u kulturi nije ostavilo skoro, nikakve pisane tragaove.
Prekopana arhiva u Beogradu i Sarajevu pokazala da nije tako. Iz
smetova zaborava,efendija izvukao dokumenta i prepisku ogranka
sjenikog ,,Gajreta“ koja svedoi da smo imali društvo na kome bi nam
pozavideli i mnogi tadašnji evropski gradovi. Verovali smo da je izbor
misice izum novijeg vremena al’ ef. Daci dokumentovao da je Sjenica
još 39. imala svoju zvanino izabranu kraljicu lepote.Zove se Gora
Jovanovi i jedini je ivi lana davno zaboravljenog, sjenikog
,,Gajreta“.U znak seanja na prohujala vremena ef.Daci joj poklonio
svoju knjigu koja, pored ostalog, svedoi i o njenoj lepoti. Dobila je
i aplauz kakav se odavno nije uo u sali Opštine.Da sad imamo ,,Gajret“
zaslueno bi nosila titulu najlepše bake našeg grada.Ali, nemamo ga!Na
promociji, sjeniki tamburaški orkestar i kulturno-umetniko društvo,
oiveli duh zaboravljenog vremena.Hvala im. Iskrene estitke svima
,koji su omoguili da se setimo, da smo nekad davno,takoe u oskudici,
umeli zajedno da ivimo,biramo najbolje meu nama i radujemo se
ivotu.Danas ekamo da odemo u Evropu i tamo vidimo, šta smo sve
propustili. Gajret moja Srbijo! (Izdri moja Srbijo!)
policajcu,podstanaru,koji je preminuo u Urgentnom centru u Beogradu i
za sobom ostavio nevenanu suprugu,tako piše,bolesnu majku, i neroeno
dete.U tekstu dat i iro raun.Malo poviše, prikaena meunarodna, ve
poutela poternica, raspisana za Ratkom Mladiem i Goranom
Hadiem.Mladiu se crveni glava k’o da je, fotografisan na sjenikoj
cii-zimi, pa okaen tu da ga zaposleni prepoznaju ako sluajno bane i
zatrai biometrijski pasoš. Posle dugog ekanja,na sreu, naie ovek
koji radi na izdavanju linih karata.Prepoznade me i ponudi se da
odnese papir na prijavnicu.ekam,ekam, ekanje se oteglo ko gladna
godina il’ sjenika zima. Na kraju me pozvaše al’ pasoš mi ne
dadoše.Nema ga u mnoštvu drugih,zagubio se.Neobavljena posla i
izgubljenog dana krenuh kui.Boe! Samo u našoj zemlji moe da se
dogodi da ja bez pasoša ne mogu u Evropu a Mladi moe.Šuška se ,ak,
da e u Hagu doekati Novu Godinu.Verujem šuškanju i nisam
ljubomorna.Ja ne mogu da putujem, pa nek otputuje, bar on.Slaviu kod
kue uz,kako se ono kae,bogatu trpezu.
Zapuštena i beivotna Sjenica, ponekad daje znake ivota. Prisustvovala
sam promociji knjige Nadira ef.Dacia, ,,Gajret u Sjenici“.Knjiga,
dokumentima i fotografijama svedoi o prohujalom vrmenu za koje se
mislilo da u kulturi nije ostavilo skoro, nikakve pisane tragaove.
Prekopana arhiva u Beogradu i Sarajevu pokazala da nije tako. Iz
smetova zaborava,efendija izvukao dokumenta i prepisku ogranka
sjenikog ,,Gajreta“ koja svedoi da smo imali društvo na kome bi nam
pozavideli i mnogi tadašnji evropski gradovi. Verovali smo da je izbor
misice izum novijeg vremena al’ ef. Daci dokumentovao da je Sjenica
još 39. imala svoju zvanino izabranu kraljicu lepote.Zove se Gora
Jovanovi i jedini je ivi lana davno zaboravljenog, sjenikog
,,Gajreta“.U znak seanja na prohujala vremena ef.Daci joj poklonio
svoju knjigu koja, pored ostalog, svedoi i o njenoj lepoti. Dobila je
i aplauz kakav se odavno nije uo u sali Opštine.Da sad imamo ,,Gajret“
zaslueno bi nosila titulu najlepše bake našeg grada.Ali, nemamo ga!Na
promociji, sjeniki tamburaški orkestar i kulturno-umetniko društvo,
oiveli duh zaboravljenog vremena.Hvala im. Iskrene estitke svima
,koji su omoguili da se setimo, da smo nekad davno,takoe u oskudici,
umeli zajedno da ivimo,biramo najbolje meu nama i radujemo se
ivotu.Danas ekamo da odemo u Evropu i tamo vidimo, šta smo sve
propustili. Gajret moja Srbijo! (Izdri moja Srbijo!)
Zejna Memi- nastavnica srpskog jezika i novinarka iz Sjenice
Ovu kolumnu mozete komentarisati na forumu
Facebook komentari