Gorica Jovanovi predratna kraljica zabave i prva dama Sjenice
O kulturnom ivotu Sjenice izmeu dva svetska rata postoje brojnipisani tragovi. Još 1921.godine, u Sjenici je osnovano
Kulturno-umetniko društvo ”Gajret”, a potom i Kud ”Njegoš”. Danas
nema mnogo onih koji se seaju, a još manje onih koji su uestvovali u
kulturnim zbivanjima tog vremena. Jedna od retkih ivih svedoka je
osamdesetosmogodišnja gospoa, Gorica – Gora Jovanovi, koja je, davne
1940.godine, na godišnjoj proslavi Gajreta, izabrana za Kraljicu
zabave. Dugo potom, pa i dan-danas, ona je zapamena kao prva dama
Sjenice. Ali, izbor, tada osamnaestogodišnje mlade gospoice za
Kraljicu zabave, moglo bi se rei da je obeleio kraj njenog bezbrinog
i srenog mladalakog ivota, koji e nekoliko godina po završetku
rata, ponovo dobiti pravi smisao.
”Mnogo sam volela da plešem valcer! Plesali smo tada, ne seam se baš
da li je to bio Drago Avramovi ili Dragan Veljovi, ali se dobro seam
da smo mi tada bili jedini par koji je plesao, dok su ostali samo
gledali u nas. Bila sam mlada, vesela i bezbrina, i tada sam dobila
najviše karti, takozvane ”šaljive pošte”, što mi je obezbedilo titulu
Kraljice zabave te veeri”, prisea se osamdesetosmogodišnja
Sjenianka. ”Nedugo potom, nas petoro dece, i ja kao najstarija meu
njima, ostali smo sa tatom. Potom su nastupile ratne godine i tatina
enidba po drugi put, što je meni tee palo nego prerana mamina smrt”,
pria ona.
Najlepše godine ivota, zadravajui svoju, s pravom dobijenu titulu,
gospoa Gora Jovanovi provela je u Kulturno-umetnikom društvu
”Jedinstvo”, formiranom u posleratno periodu, u kojem je, kao aktivan
lan provodila due od etiri decenije, ostavljajui neizbrisiv trag u
brojnim predstavama, koje se još uvek pamte, a o emu svedoe brojna
priznanja i nagrade. Kud Jedinstvo je, kae, najvea ljubav njenog
ivota.
”Posle neuspelog braka 1947. u kojem sam provela deset meseci, vratila
sam se iz Prijepolja u Sjenicu. Mislim da sam bila tada prva
raspuštenica u Sjenici. To mi je jako teško palo. Bilo me je sramota da
iziem na ulicu, kao da sam, u najmanju ruku, ubila nekog oveka…
Kao
da sam poinila nešto strašno! Po nagovoru moje sestre Vere i jedne
Mije Babi, otišla sam u Kud Jedinstvo i odmah sam dobila ulogu u
predstavi ”Telefon bez ica”. Od tada, pa u narednih 45 godina,
postala sam aktivan lan Društva, koje mi je pomoglo da prevaziem
emotivne patnje i zaboravim da sam ikada bila u neuspelom braku. Mogu
slobodno rei da je to bio najlepši period mog ivota. Mnogo smo
putovali. Nije bilo podela, kao ovaj je srbin, onaj musliman i slino.
Svi smo tamo bili kao braa i sestre, kao jedna porodica”, prisea se
gospoa Gora sa osmehom na licu. ”Zapamtila sam mnoge predsednike:
Hako Guzonji, Ranko Miliki, ivan Sekuli, Osmo Kapetanovi, Drago
Partaljevi, Mustafa uevi, Rade Partaljevi. A od kada je za
predsednika došao Asim Vrci, Društvo je dostiglo vrhunac svog rada.
Asim je uspostavio kontakte sa Meurepublikom kulturno-prosvetnom
zajednicom Jugoslavije. Kao lanovi Meurepublike zajednice, mnogo smo
putovali širom zemlje i u inostranstvo. Imali smo slobodan autobus i
besplatan prevoz, pa smo svake godine zajedno odlazili na more.
Organizovali smo zabave i širili veselo raspoloenje, gde god da smo se
našli. Reuf Nalovi sa svojom harmonikom je bio neumoran. Tu su bili i
Hajro Zeevi, Miro Dagarevi, Asim Vrci, Sadrija Bihorac, Selmo
Abdagi, Rua, Esma, Aida, Nero Peanin, koji mi je uvek, u pauzama na
prbama, svirao moju omiljenu pesmu ”Dimitrije sine Mitre”, i mnogi
drugi. Posle mog radnog dana od po dvanaest, trinaest sati, sa
zadovoljstvom sam odlazila na probe, na kojima je uvek bilo veselo. To
su definitivno dani, kojih se najradije seam”, pria veselo,
listajui prepune albume slika, sjenika Kraljica zabave, koja, iako
sada starica, zbog svoje unutrašnje, neprolazne duhovne lepote, još
uvek zadrava svoju titulu.
Najdraa uloga u njenom bogatom seanju, od brojnih koje je igrala u
svim predstavama, jeste uloga Hasanaginice u istoimenoj drami.
Nepogršivo izgovarajui monolog iz scene nad kolevkom najmlaeg deteta,
ona o Hasanaginici pria sa setom u prvom licu. Do tanina saoseajui
sa traginom sudbinom i patnjama muslimanske ene tog vremena, ona i
sada dokazuje koliko je verodostojno, mnogo puta ranije, pred publikom
iznosila lik glavne junakinje, izazivajui suze i jecaje posmatraa. Od
brojnih priznanja, najdraa joj je, kae, Zlatna plaketa Saveza amatera
Srbije, koja joj je dodeljena 1985.godine za dugogodišnji stvaralaki
rad na razvoju kulturno-umetnikog amaterizma.
Ova roena Sjenianka, uvek je bila aktivan lan društvene zajednice,
što kroz kulturno-umetniška društva, što kroz posleratno Udruenje
aktiva ena Sjenice. Svojim ponašanjem, savesnim i portvovanim radom u
Trgovakom preduzeu, odnosno Knjiari kod Gore, kako su je zvali,
stekla je poverenje, uvaavanje i poštovanje svojih sugraana. Njeno
najdrae profesionalno priznanje je Medalja rada, koju je dobila
1977.godine, i nagrada za najlepše ureeni izlog, posle ega je
usledila ponuda za posao po izboru od direktora Trgovakog preduzea u
Priboju, koju nije prihvatila. ”Nikada nisam imala elju da napustim
Sjenicu u kojoj sam roena. Ovde sam poznavala ljude, kojima sam mogla
da verujem. Moja najvea satisfakcija je što za 34 godine rada, sve do
1980.kada sam otišla u penziju, nikad nisam imala manjak, i ljudi su to
znali da cene”, kae ona.
Gospoa Gora Jovanovi, i svoje penzionerske dane provodi u Sjenici.
ivi sama u svom stanu, i u osamdesetiosmoj godini radosno docekuje
svoje komšinice i prijateljice, za koje i dalje priprema ukusne torte i
kolae. Uredan ivot koji je vodila, omoguio joj je i lepu starost. Od
neizbenih zdravstvenih problema u tim godinama, najviše joj smeta
oslabljen vid, zbog ega ne moe da ita i rešava ukrštenice, a najviše
joj nedostaje, kae, društveni ivot, zabave i izlasci. Iako je vreme
ostavilo tragove na njenom licu i fizikom izgledu, lepota njene duše
je neprolazna.
Ovaj tekst mozete komentarisati na forumu: