Kada je u pitanju status Bošnjaka i Sandžaka, Narodni pokret Sandžaka ne menja stavove od svog osnivanja. Iako se zalažu za nacionalne interese Bošnjaka, oni ne učestvuju u izradi posebnog biračkog spiska za izbor Nacionalnog saveta nacionalne manjine, jer ne prihvataju da su Bošnjaci u Srbiji manjina.

Gospodine Suljeviću, poseban birački spisak Bošnjaka je objedinio stavove dveju najvećih bošnjačkih partija u Sandžaku. Narodni pokret Sandžaka, na čijem ste Vi čelu, to ne podržava. Da li je razlog u samom nazivu ”bošnjačka nacionalna manjina”, ili je nešto drugo u pitanju?




Stav Narodnog pokreta Sandžaka od njegovog osnivanja, i prije, kada smo svi skupa bili u SDA koja je tada bila pokret a ne stranka, bio je da su Bošnjaci narod a ne manjina. Bili smo narod i narod treba i da ostanemo. Bošnjaci u Sandžaku su autohton narod. imaju sve što imaju i drugi narodi: kulturu, tradiciju, veru. U statusnom smislu naše zalaganje jeste Ustav, koji će se, sasvim sigurno mijenjati, i u kojem treba da stoji da su Bošnjaci konstitutivni i državotvorni narod u Srbiji. Ne postoji međunarodni, brojčani kriterijum, kojim bi se odredilo da li je jedna etnička grupa manjina ili narod u statusnom smislu. Dakle, ne postoji ni jedan argument, niti ga iko ima, da dokaže da smo mi manjina! Čija smo mi to manjina? Koja je to naša nacionalna država? Bosna i Hercegovina to nije, jer tamo žive Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Ako bi se, po nekim izmišljenim kriterijumima ispostavilo da smo mi manjina te države, ja bih voleo da vidim, koje to obaveze BiH ima prema nama Bošnjacima u Sandžaku, ako nas tretira kao manjinu. Da li su oni spremni, ako se ovde krše ljudska, nacionalna i druga prava, a činjenica je da se krše, da pokrenu postupak kod Ujedinjenih nacija, i drugih evropskih i svetskih institucija? Za to bi trebalo da se slože i Srbi i Hrvati. Dakle BiH, taj kapacitet nema, jer nije nacionalna država, već država tri konstitutivna naroda. Koja onda druga država može biti nama nacionalna država? Nije ista situacija sa Mađarima u Vojvodini, oni imaju Mađarsku kao svoju nacionalnu državu. Po kojem to kriterijumu, po kojem pravu, bilo međunarodnom, ljudskom, prirodnom, božjem, su Srbi i Hrvati u Bosni i Hercegovini konstitutivni narod, a mi u Srbiji manjina? Mi smo ovde autohton narod, jer nismo pali sa Marsa, ili se doselili, recimo iz Maroka. Mi smo ovde vijekovima, isto koliko i drugi. Imamo svoju kulturu i nacionalni identitet, koji se ne upražnjava jer nemamo svoje nacionalne institucije. Nad nama se vrši apsolutna i permanentna asimilacija, da ne govorim o ekonomskoj i kulturnoj diskriminaciji. I pojedini srpski intelektualci priznaju da je devedesetih, za vrijeme Miloševića, nad Bošnjacima u Sandžaku vršen genocid. Činjenice su da su torture vršene u cijelom Sandžaku. Da li je neko odgovarao za to, i koja je to naša matična država pokrenula postupak za kažnjavanje genocida. Mi se za naša prava moramo sami izboriti. Bošnjačke partije, koje su na vlasti sa srpskim partijama, praktično su izdale opredeljenje bošnjačkog naroda. Ko je njih ovlastio da kažu da smo mi manjina? NPS i dalje smatra da su Bošnjaci narod. Mi ćemo se za to boriti, a da li nas država priznaje ili ne, to će biti njen problem.

Ako su, kako kažete, većinske bošnjačke partije izdale opredeljenje bošnjačkog naroda, kako onda objašnjavate podršku Islamske zajednice u Srbiji, kada je u pitanju izrada posebnih biračkih spiskova nacionalnih manjina?

Ja ne bih objašnjavao Islamsku zajednicu, ona ima svojih problema. Možda na taj način računa da oslabi pritisak od države i plaćenika, sandžačkih vazala. Ali, Islamska zajednica nije jedina kompetentna da kaže da smo mi manjina. Treba sprovesti slobodan referendum.

Mislite da bi se Bošnjaci izjasnili kao narod?

Naravno. Ali, kada su u pitanju političke trgovine, ljudi su spremni da žrtvuju i neke bitne stvari da bi oslabili pritisak i olakšali svoje stanje. Trgovanje nacionalnim interesima je zločin. Narodni pokret Sandžaka ne kalkuliše i ne trguje nacionalnim interesima. Mi smo narod i tačka!

Predlog o regionalizaciji, po kojem je Sandžak trebalo da bude podeljen u dva regiona, izazvao je negodovanje svih bošnjačkih partija. Da li je novi predlog, po Vašem mišljenju prihvatljiv?

Autonomija Sandžaka po najvišim evropskim standardima, odlučio je bošnjački narod na referndumu 91-ve godine. Takve su odluke bile i u prošlom vijeku, 17-te i 41-ve godine, a i danas. Naš stav je regionalizacija, ali po evropskim standardima. Sandžak je istorijska regija, i prema međunarodnim aktima, Deklaraciji Saveta Evrope, Evropskoj povelji o regionalnim autonomijama, zabranjeno je mijenjanje etničkog sastava istorijskih regija, zabranjeno je priključivanje drugih opština, čime bi se promijenila etnička struktura. Zato, prema svim demokratskim zemljama svijeta, Sandžak ima pravo na regionalnu autonomiju. Mi se za to zalažemo, tako će biti i to nam niko ne može zabraniti. Ova država kaže da je za Evropsku uniju, da hoće demokratiju. I mi to hoćemo. Autonomija Sandžaka je naše pravo, i mi time ne dovodimo u pitanje suverenitet i integritet ove države. Naprotiv, mi smo spremni da poštujemo državu i da razvijamo patriotizam prema njoj, kada nam ona dozvoli da ostvarimo svoje legitimno pravo. Autonomija Sandžaka ne znači etnička autonomija za Bošnjake, već za sve njene građane. Sandžak je istorijska regija, autonomija, ili federalnost, jer je Sandžak 1943.godine bio Federalna jedinica, kojom je predsedavao Srbin, Sreten Vukosavljević, koji je odbio da potpiše njeno ukidanje. Za nas, ni novi predlog regionalizacije nije prihvatljiv, jer je isti kao i onaj prvi. Ako tako ostane, uopšte nam nije bitno da se vrši regionalizacija, kada ni tako ne bismo mogli da upražnjavamo kulturološke, obrazovne, ekonomske i druge potrebe našeg naroda. Tako bi, verujem, Sandžak i dalje ostao najnerazvijenija regija u Evropi. Ako bi se narod, kojim slučajem, slobodnim referendumom izjasnio da neće autonomiju, ja se ne bih više bavio ovim pitanjima, jer ja nisam u politici da bih živeo od nje, već zato što sam video da je stanje bošnjačkog naroda katastrofalno tragično.

Kako komentarišete aktuelnu vlast u Sjenici, u kojoj, između ostalih, i vi učestvujete?

Mi ustavari, ne činimo vladajuću koaliciju u Sjenici, jer nismo ništa potpisali. Ljajićeva partija, radikali, SPS, DS, i drugi, imaju većinu i bez nas. Šta mi sa tri odbornika možemo da učinimo? Mi smo samo u početku računali da našim prisustvom možemo da damo doprinos u interesu građana, ali nismo tražili ništa.

Iako niste potpisali koalicioni sporazum, činjenica je da su pripadnici Vaše partije na poziciji opštinskih funkcionera.




To je samo formalno jer ne postoji partnerstvo. Mi nemamo snagu odlučivanja, kada oni imaju većinu i bez nas. Tu smo samo da bismo videli da li možemo nešto da pomognemo, ili eventualno da spriječimo nešto negativno po narod.

Ipak, ovakva koalicija, sa vama ili bez vas, funkcioniše nešto više od godinu dana. Kakva su Vaša zapažanja, pohvale ili kritike?

Razumem da je ekonomska situacija zaista teška u našoj opštini, da nema ni donacija, ali u svakom slučaju, pravili su nekoliko grešaka. Recimo, dvadesetak ili trideset moliona je isplaćeno nekom privatniku iz Nove Varoši za ništa. Za nešto što je kao rađeno u prošlom sazivu, a da nije urađeno ništa. U građevinarstvu, s obzirom da sam ja arhitekta, ne može se platiti nešto što nije izvedeno po propisima. Ne može se, umesto puta platiti blato. Da ne govorim o nekim drugim stručnim pitanjima, odstupanja od infrastrukturnih projekata, koji su čist promašaj.

Postoji li nešto što biste pohvalili?

Pa eto, okitili su grad za Novu godinu, za Božić i za srpsku Novu godinu, ali za Bajram i za bošnjačku Novu godinu nisu. Namerno kažem bošnjačku, jer Srbi pravoslavnu Novu godinu zovu srpska, pa i ja kao Bošnjak imam pravo da muslimansku zovem bošnjačka.