Sjeniani zainteresovani za legalizaciju bespravno izgraenih objekata
Pre stupanja na snagu novog Zakona o planiranju i izgradnji, u Sjenici
je evidentirano 1500 bespravno izgraenih objekata. U zakonskom roku za
podnošenje zahteva za legalizaciju takvih objekata, koji e trajati do
10.marta, do sada je u ovoj opštini podneto 500 zahteva, od kojih je
rešeno svega 30. Sam postupak legalizacije, u veini sluajeva, dodatno
komplikuju nerešeni imovinsko-pravni odnosi.
Rukovodilac Odeljenja za imovinsko-pravne, urbanistike i inspekcijske
poslove u Sjenici, Nermin Kamberovi kae da su vlasnici bespravno
izgraenih objekata u ovoj opštini zainteresovani za legalizaciju, i
podsea da je uz zahteve potrebno priloiti kompletnu dokumentaciju,
kako bi oni bili pozitivno rešeni. ”Ukoliko je namera vlasnika
bespravno izgraenih objekata da podnesu zahtev samo da bi dobili
uverenje, odnosno potvrdu, koju bi upotrebili radi regulisanja, recimo
nekog privremenog prikljuka za struju, napominjem da emo u takvim
sluajevima, nakon dostavljanja obaveštenja o dopuni podneska, odbiti
takav zahtev. Takoe emo, zakljukom u Upravnom postupku, obavestiti
Elektrodistribuciju, da takve objekte mora iskljuiti sa mree. U
protivnom, pokrenuemo krivine postupke i protiv onih, koji su
omoguili bespravno prikljuenje objekata na elektroenergetsku mreu”,
upozorava Kamberovi. On istie da smatra da nee biti produenja
zakonskog roka za podnošenje zahteva za legalizaciju, i podsea da e
bespravno izgraeni objekti, za koje se u tom roku ne podnese zahtev,
morati da budu uklonjeni.
je evidentirano 1500 bespravno izgraenih objekata. U zakonskom roku za
podnošenje zahteva za legalizaciju takvih objekata, koji e trajati do
10.marta, do sada je u ovoj opštini podneto 500 zahteva, od kojih je
rešeno svega 30. Sam postupak legalizacije, u veini sluajeva, dodatno
komplikuju nerešeni imovinsko-pravni odnosi.
Rukovodilac Odeljenja za imovinsko-pravne, urbanistike i inspekcijske
poslove u Sjenici, Nermin Kamberovi kae da su vlasnici bespravno
izgraenih objekata u ovoj opštini zainteresovani za legalizaciju, i
podsea da je uz zahteve potrebno priloiti kompletnu dokumentaciju,
kako bi oni bili pozitivno rešeni. ”Ukoliko je namera vlasnika
bespravno izgraenih objekata da podnesu zahtev samo da bi dobili
uverenje, odnosno potvrdu, koju bi upotrebili radi regulisanja, recimo
nekog privremenog prikljuka za struju, napominjem da emo u takvim
sluajevima, nakon dostavljanja obaveštenja o dopuni podneska, odbiti
takav zahtev. Takoe emo, zakljukom u Upravnom postupku, obavestiti
Elektrodistribuciju, da takve objekte mora iskljuiti sa mree. U
protivnom, pokrenuemo krivine postupke i protiv onih, koji su
omoguili bespravno prikljuenje objekata na elektroenergetsku mreu”,
upozorava Kamberovi. On istie da smatra da nee biti produenja
zakonskog roka za podnošenje zahteva za legalizaciju, i podsea da e
bespravno izgraeni objekti, za koje se u tom roku ne podnese zahtev,
morati da budu uklonjeni.
Prema vaeoj opštinskoj odluci, cene legalizacije bespravno izgraenih
objekata, razlikuju se u odnosu na zone u kojima se takvi objekti
nalaze. Najskuplja je legalizacija objekata u prvoj zoni, odnosno uem
centru grada, gde je, za kvadratni metar stambenog prostora potrebno
izdvojiti 127,61 dinar, poslovnog 1276,18 dinara, a za pomone objekte
u ovoj zoni, po metru kvadratnom, plaa se 159,52 dinara. Najnie cene
plaaju se za legalizaciju objekata u treoj zoni: za stambene 31,9
dinara, poslovne 638 dinara i pomone objekte po ceni od 95,72 dinara
po metru kvadratnom.
objekata, razlikuju se u odnosu na zone u kojima se takvi objekti
nalaze. Najskuplja je legalizacija objekata u prvoj zoni, odnosno uem
centru grada, gde je, za kvadratni metar stambenog prostora potrebno
izdvojiti 127,61 dinar, poslovnog 1276,18 dinara, a za pomone objekte
u ovoj zoni, po metru kvadratnom, plaa se 159,52 dinara. Najnie cene
plaaju se za legalizaciju objekata u treoj zoni: za stambene 31,9
dinara, poslovne 638 dinara i pomone objekte po ceni od 95,72 dinara
po metru kvadratnom.
Ovu vijest mozete komentarisati na forumu
Facebook komentari