Istina da Sjenica nije kulturno srediste, da nije mesto gde se odigravaju znacajne kulturne manifestacije. Inace u Srbiji smo poznati po nekim nemogucim okolnostim a I zbivanjima. Uzmimo primer izjave meteorologa A najhladnije mesto u Srbiji je Sjenica sa nezamislivih 35 stepeni Celzijusa. Da li je uvedeno vanredno stanje? Mi se samo nasmesimo, zabundani toplim, perjanim jaknama I pletenim kapama I salovima, nama je normalna, pretezno radna atmosfera, a njih odaje izraz lica, oda ih ta zacudjenost I citamo im reci sa usana,neizgovorene, ali ipak vidljive, pa zaboga , je li tamo ledeno doba? Neka vrsta Sibira? Sledi induktivni zakljucak: ljudi su tamo hladni, hladnog srca poput vetra I uzdaha obliznjih bozanstvenih planina I njihovih vrhova. Imaju veliku kolicinu te negativne energije I nezadovoljstva, mozda zbog gore navedenih uslova. Jedan svet A drugi, nas, svet, je taj da se svi slazemo da je potrebno da dodju nekoliko dana kod nas. Sigurna sam da bi videli kako se sneg topi I lagano klizi niz padine, slivajuci se u drugom agregatnom obliku, bas tamo gde mu je mesto-u podnozju, na dnu!

Nakon tog gugogodisnjeg leda zacujemo neke glasove. Iskreno , nisu to bilo kakvi glasovi, to su glasovi sjenickih slavuja, mladih koji zude da budu primeceni, koji zele da pokazu svoj neosporivi talenat. Zacuje se glas nase mlade zvezde. Nemoguce je odslusati jednu pesmu u njegovom izvodjenju, a da srce I dusa ne zadrhte, da se ne zacuje vapaj srca. Kolena pocnu da nam klecaju, ali da, u pravu su, I mi ljudi ledenog srcazapevamo I svojom pesmom otopimo lednike. Kome zahvaliti- mladima. Mi smo ti koji se guramo izmedju redova, koji smo uporni, znatizeljni, koji lagano potiskujemo zastarelost nasih sokaka, ubacujuci nova shvatanja. Moze moja, nasa, Sjenica mnogo da ucini. Mozemo mi, puni ljubavi vise od viseg, iznada limita.

To sto smo ekonomski ograniceni I sto nemamo bioskop velika je steta. Doista, dosta je onih kojima je gluma u srcu, koji bi voleli da se bave glumom, ako ne profesionalno, onda radi razonode. Imamo jednu dodeljenu prostoriju KUD-a, nedavno renoviranu. To je mesto gde se okupljamo oko 20h, ciji prag kad predjemo mi vise nismo mi, mozemo biti Ramiza ili Matilda, Hasan ili Pjer to je nase malo, glumacko gnezdo, a mi smo mali vrapci koji vredno rade na ocuvanju naseg gnezdasca. Sa sve smehom, malim tracarenjima, I ozbiljnim radom, postajemo jedna od vaznih ustanova u Sjenici. To smo zapravo mi, mi koji se volimo smejati, saliti, druziti.
A sada slede samo nasi snovi..nazalost, samo oni, a to je zapravo san da imamo jednu salu, otvorenu za raznorazne plesove I vestine plesanja. Zasto ne dopustiti da s e izrazimo nasim telom I pokretima? Zar nije bolje odigrati jednu lambadu sa dosta emocija, ali ipak slobodno I na svoj nacin, nego sedeti bez ikakve koristi po caffe-barovima? Zar nije lepo zatvoriti oci, pruziti ruke nekom, prepustiti se ocaravajucim notama I pustiti da nas nose, pruziti lagani korak, osestiti vetar kako pokrece nasa jedra, kako nas nosi daleko, u Dubai, na Haite ili Havaje prepustiti se carima muzike I njenom zovu. Sigurna sam da bi dosta mladih pristalo da se ovako nesto bar jednom nedeljno organizuje. Ne zaboravimo jednu misao naseg profesora fizike, da jednog edukovanog I emancipovanog coveka , osim znanja, cine I opsta kultura, umece I kavaljerstvo u svakom momentu.

Neka nam neko dopusti da pokazemo sta I koliko znamo, umemo I mozemo,omogucite nam da Vam iznesemo nase snove pomocu najlepsih nota, neodigranim plesom I novo-izvedenom komedijom. Ne izdajte nase detinjstvo I nasu nevinost koju nosimo u grudima, nemojte dopustiti da se sve zavrsi na recima, na sakupljanju nasih glasova. Svi smo mi ZA I nema izuzetaka, svima nama je to potrebno. Sagradimo taj prelepi kulturni mozaik, birajuci zajedno boje, nebitno cije su. Ubedjena sam da niti dobre pesme se nalaze u srcu svakog Sjenicaka, jer znajuci nas, I da nam spoje nebo I zemlju ne bismo odustali od nasih snova. Otkrijmo NOVU SJENICU, sa novim bojama, uklonimo etiketu zastarelog I zaostalog mesta. Dacemo sve od sebe, jer stihovima I pesmom mozemo kupiti sva srca, nevino, a slatkorecivo.
Sjenico draga, glas tvoje omladine, moj glas ide pesmi, glumi I plesu. Otplesimo ovaj ples zajedno