U Sjenici je tokom vikenda upriličen mini-sajam hrane, povodom posete ambasadora iz arapskih i afričkih zemalja. I dok su uživali u dobrom zalogaju i prijatnoj atmosferi, dotle su devojke iz KUD-a „Jedinstvo“ i KUD-a „Njegoš“ dočekivale goste, prikazivale običaje i pesme iz tog kraja.

Obučene u narodnu nošnju, sedeći na jastucima, izgledale su kao da su iz nekog od holivudskuh spektakala iz sredine prošlog veka, sa raskošnom kostimografijom, blistavim osmesima i prelepim glasovima koji ponesu slušaoca. Između ostalih, tu su sedamnaestogodišnje sestre Harisa i Denisa, Ivana i dve godine starije Naila, Azra i Sena.

Vole putovanja
Dok razgovaraju, oči im se smeše. Mlađe devojke pričaju uglas i kao da pokušavaju da sve objasne u istom momentu. Ali, dok pričate sa starijima, disciplinovano slušaju razgovor. U KUD-ove su se prijavile, kažu, u školama, kada su društva tražila podmladak.
– Lepo nam je to druženje. Putuovale smo i u inostranstvo, u Strazbur, Berlin… Često odemo u Beograd, i to ne samo sa KUD-om – kaže Denisa, i dodaje da se običaji koje prikazuju uglavnom i danas poštuju, pa brzo nauče šta treba da rade.
Ivana kaže da bi ipak volela da mogu češće da putuju, a njene reči prati horsko odobravanje. Ona igra odbojku. „Na mestu blokera“, kaže sa ponosom. Trenirala je karate, isto kao i Harisa i Denisa. Denisa ide i u teretanu, a Harisa svira gitaru. I zna da peva unazad.
– Onako, iz glave? – pitam.
– Da – odgovara, i otpeva refren „Molitve“ unazad iz „cuga“.
U Sjenici nema mnogo mesta za izlazak. Kažu nam da radi nekih pet kafića, diskoteka, pa svaki hobi i vanškolska aktivnost dobro dođe. Naročito zimi.
– Zimus je bilo super. Na minus 30 smo se baš provodili – dobacuje jedna od devojaka.
– Kad dođe leto, ovde je mnogo lepo i puno je ljudi. Dolaze iz cele zemlje, iz Beograda, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Makedonije. Bude i mnogo stranaca – kaže Azra.
– Još da imamo dobre puteve. Svuda rupe, pa zato ovde vozimo samo džipove… pa i mercedese – kaže Harisa, i sve prasnu u smeh.
U šali ih pitam da li se devojke ovde upoznaju sa momcima iz inostranstva.
– Ma, koji momci. Ni sa ovim domaćim ne znamo šta ćemo – odmahuje rukom Azra.

Probe u KUD-u
Azra, Naila i Sena u glumačkoj sekciji igraju već ozbiljne komade. U Sjenici nema pozorišta. Probe se održavaju u skučenom prostoru KUD-a.
– Bude malo problem kad idemo na gostovanje, pa se iz tog malog prostora preselimo na prostranu pozornicu, ali uradimo generalnu probu i kockice se slože – kaže Naila.
Ona dodaje da im treba oko četiri meseca da urade predstavu.
– Lepo nam je da igramo, ali ne nameravamo da budemo glumice – kaže Sena.
I ostale uglas pričaju koja će šta da završi, a na pitanje hoće li se vratiti u Sjenicu kad završe fakultete, naglašavaju da vole kraj u kome su se rodile, ali sve odrično vrte glavom.
– Možda… da je klima malo pitomija – kaže Ivana.
– Ma ne – ubacuju se u razgovor ostale – na zime smo navikle, mada ovakvu još nismo doživeli.
I dok se raspravljaju oko toga koji su sve razlozi da se ne vrate nazad, došlo je vreme da zauzmu mesto na štandu Turističke organizacije Sjenice, gde su nastavile da pevaju i prikazuju srpske i bošnjačke narodne običaje, sa radošću u očima.