Zamisao da se besposlenima poveri čuvanje ovaca na Pešteri bila je mnogima privlačna, ali se na prste mogu izbrojati oni koji su se toga prihvatili i tokom leta bili pouzdani čuvari stada

Projekat Unije stočara sa Pešteri, o gradskim čuvarima ovaca, nije uspeo (Foto M. Dugalić)
Sjenica – Ne umeju da ganjaju pašu, Vuk im ispred nosa odnese ovcu, Čim zagrmi oni beže i ostavljaju stado… Ukratko rečeno, nisu ljudi sa kaldrme za ove poslove, zaključuju stočari sa Pešteri posle dvogodišnje akcije zapošljavanja na poslovima čobanovanja. Tako je taj „projekat“ Unije stočara sa Pešteri propao, pa su i proteklog leta pokraj stada ovaca i jaganjaca i dalje uglavnom bili iskusni ali ostareli čobani koji zbog godina taj posao sve teže obavljaju.

Nasuprot vlasnicima stada ni onih pet, šest nesuđenih čobana, koji su se ponuđenog posla prihvatili i sa kojima smo razgovarali uz uslov da im se ime u novinama ne pominje, imaju svoje argumente. Oni tvrde da mnogi vlasnici stada umesto obećanih 250 do 300 evra mesečno, plus mobilni telefon, hrana i cigarete nisu to ispoštovali.

– Plaćali su mi – kaže jedan od čobana „pripravnika“ – 150 evra, hranu i cigarete. Nisam imao mobilni telefon a ta mizerna plata je bila neredovna. Onda se jednom mom kolegi dogodilo i da mu je vuk odneo ovcu a gazda mu odmah to odbio od zarade pa je celi mesec radio za džabe. A, vuci ovde i najiskusnijim čobanima „ukradu“ poneku ovcu.

Sasvim suprotno objašnjenje ima Ćerim Kurtović, iz pešterskog sela Čitluk, koji nam ukratko priča o svojoj saradnji sa „sezonskim“ čobanom iz grada.

– Nije, bogami, tako. Kod mene je bio neki Rade iz Kragujevca. On je radio u fabrici, pa mu je penzija mala i posredstvom Unije i Edipa došao ovde da dodatno zaradi. Ja sam ga dvadeset dana obučavao, plaćao sam mu 300 evra mesečno, hranu, smeštaj i cigare za čuvanje 150 ovaca. No, on je radio dva meseca i naprečac odlučio da posao napusti.

Šta sam mogao, ispratio sam ga do Sjenice i sve što je zaradio ja sam mu pošteno isplatio. Posle sam opet morao sam da čuvam ovce. Eto, tako je bilo – kaže Ćerim.

Šta je istina o propasti ove saradnje stočara i potencijalnih čobana, upitali smo i Edipa Rahića, predsednika pomenute unije stočara.

– Bila nam je dobra namera kada smo na ovaj način želeli da rešimo problem nedostatka čobana na Pešteri a da nekome od brojnih nezaposlenih ponudimo posao. Kad smo to objavili, meni se javljalo dnevno i do stotinu ljudi iz raznih krajeva Srbije, ali je tek njih desetak došlo i probalo. I, tačno je da pojedini vlasnici stada nisu ispoštovali dogovor o plati od oko tri stotine evra, imalo je i zakašnjenja u plaćanju i te naplate štete koje pričine vuci. Ali, posle svega, mogu reći da nije taj posao za ljude iz grada, ne snalaze se na tom poslu. Nisu za to ni mladi ni oni koji su radili od sedam do tri. Jer, ovde se ovce čuvaju od jutra do mraka, spava se u kućerima pokraj torova. Usamljen je čobanin, nema tu ni kafanice, ni razgovora – kaže Edip.

I, dok su vlasnici farmi krupne stoke na Pešteri pitanje čobanovanja rešili postavljanjem „električnih pastira“, ponajviše zbog nedostatka čobana smanjuju se stada ovaca. Procenjuje se da ih je sada, na ovoj visoravni, nepreglednom pašnjaku, oko sedamnaest hiljada a sedamdesetih godina tu je paslo stotinu hiljada grla sitne stoke.

To je tako uprkos računici koju nam Edip Rahić predočava tvrdeći da se „na Pešteri sada pašnjak može uznajmiti za ušur od jedne kante sira za celu sezonu. A, ako se u Šumadiji, pre Đurđevdana kupi ovca i jagnje, a to može po ceni od 60 do 80 evra, onda za pet i po meseci paše na visoravni jagnje otplaćuje ovcu. Pošto ono dostiže težinu oko 45 kilograma, u jesen se prodaje za oko 90 evra i tako ovca ostaje pride. Te zarade nema u fabrici, kaže Rahić.

———————————————-

Nevolje zbog suše

Naš sagovornik Ćerim Kurtović, vlasnik stada koje broji oko 350 ovaca i jagnjadi, nam se požalio da ove godine teško ide prodaja jaganjaca.– Sve je stalo, zbog suše. Ovde se sada stotinu kilograma sena prodaje za 20 evra. Za jednu ovcu treba nam oko 60 kilograma da bi prezimila, a ja imam svog sena za oko stotinu brava. Zato bih prodao 170 jagnjadi, ali ne ide. Crnogorci su zabranili uvoz, ovde nema kupaca, došli su neki Bugari koji su obećavali dva evra po kilu žive vage. Ne znam da li će to biti ili ne, a zima se bliži. Nikada ovako nije bilo – kaže Ćerim Kurtović, iskusni pešterski stočar.