Kad kažeš Sjenica, prve asocijacije, Pešterska visoravan, sir, jaganjci, ’ladnoća, Sandžak… Dakle, Sjenica, varoš, grad, većinski muslimanski, bošnjački, živalj, gde god kreneš, Pazar, Priboj, Prijepolje, Ivanjica, 50 – 60 kilometara. Živi se, utisak je, polako, kao u prozi. Međunacionalni odnosi dobri, i jednonacionalni skoro pa takvi, saradnjom Ugljaninove i Ljajićeve partije postigli punu političku stabilnost, prvi su, kako veli vlast, uspostavili najtolerantniji odnos u Regiji. Ne štima sve, ali se nadaju da će kroz institucije ispraviti što se da ispraviti. Znaju da im je budućnost u poljoprivredi, uz pomoć EU donacija, i vlade Srbije, ulažu u Regionalnu laboratoriju za poljoprivredne proizvode, nameravaju da otvore i Poljoprivredni fakultet. Šta još, ćevapi su Ovakvi, strašni, jagnjetina je da se cokće, a Bekuta Ana, koja je i ovde „veoma popularna“, je već pevala u Sjenici.

Do Sjenice stig’o od Nove Varoši, preko Zlatara. Spustio se, ima i to, na 1000 metara nadmorske visine. Glavna ulica se produžava u Pazarski put, na stranu na koju se grad širi. Predvečerje, narod u neobaveznom ’odanju, sve do izlaska iz grada, motela „Borovi“. Po preporuci svraćam u ćevabdžinicu kod Hakije, Goranca koji porodično u tom poslu. Ćevapi, malo je reći, ko duša. U čemu je tajna, u tome, kaže Hakija, što većina pravi ćevape od najgoreg mesa, njegovi su od najboljeg. Nastavljam dalje, ulicom, sedam ispred kafečajdžinice u kojoj ljudi igraju igre s kartama, kao i neku vrstu domina. Kafa 30 dinara, kisela u maloj čaši. Za susednim stolom, jedan, koji preko spikerfona na mobilnoj vezi sa familijom u Švajcarskoj, uspeva da divani i sa rajom za stolom, dok sipa šećer u kafu, kaže: Dok šećer propada, kafa ne valja!

Izjutra krenem Pazarskim putem ka centru, beležim tablu: Prodajem sir, kravlji, kozji, i jariće za klanje. Do puta prizemne kuće otvorile prodavnice raznog sadržaja. Do puta i groblje, nova džamija. U centru park, uređeno korito rečice, beležim, na istoj kući table dve islamske zajednice, Islamska zajednica Srbije(Zilkić) i Islamska zajednica u Srbiji(Zukorlić). Na zgradi, s leve strane, tabla Granične policije, takoreći do nje tabla Srpske napredne stranke. Preko puta kafana „Srbijanka“ Orhana Alibašića. Poviše spomenik partizanskim oslobodiocima, iza obnovljeni Dom kulture, za koji Turska donirala 300 000 evra, još poviše kružni tok, koji se još zaokružuje, iznad džamija Sultan Valide iz 19. veka, preko puta nje dužna zgrada opštine pred kojom, na jarboli, zastave Srbije, Bošnjačke manjine, i EU…

Na ulazu u zgradu, oronule fasade, vele i zbog zato što narod ne voli da se vlast ulepšava, tabla sa prolećnozelenim natpisom Opština Sjenica, ima i tabla koja veli: Izradu instalacija i platformu za elektronsku upravu obezbedili EU i vlada Švajcarske. Hodnik na spratu, gde vlast, ko fasada, za ne primetiti, u kancelarije nov nameštaj i oprema, i toaleti cakum- pakum, sa velike, lepe i baš ekološki zelene boje, keramičke pločice i po podu i po zidovi. U kancelariji predsednika opštine, u kojoj od toga po zidovi samo karta naselja Sjenica, sačekuju nas, da odem u prvo lice množine, predsednik opštine Hazbo Mujović, mašinski inženjer, i Mustafa Baltić, arheolog. Obojica SDA. Saznajemo opšte podatke, Sjenica, po površini, jedna od većih opština u Srbiji, po poslednjem popisu grad 15, opština 25 000 stanovnika, mada se, zbog bojkota, ceni da ima preko 30 000. To je oko 5000 manje od poslednjeg popisa, natalitet dobar, razlog iseljavanje, Srbi idu prema Čačku, Beogradu, Bošnjaci u Pazar, Bosnu, na Zapad… Samo u poslednjih nekoliko godina iz Sjenice je otišlo 30-tak lekara i 20-tak inžinjera, mladih ljudi…Bošnjaka oko 83, Srba oko 17 posto, procenat dole, procenat gore. Tenzija nikad, primer za vreme NATO agresije, rezervisti došli sa predrasudama gde da ih pošalju kod Turaka, naišli na veliko gostoprimstvo, prijateljstva i danas traju. Više nesporazuma bilo među samim Bošnjacima, zbog partijske pripadnosti ljudi nisu govorili, ali to je bilo učenje demokratiji, danas imaju najtolerantnije odnose u Regiji, kako prema drugom, tako i unutar svog naroda. Nezaposlenih tačno 5178. Na vlasti SDA, SDP, SPS i URS, u opoziciji Muftijini odbornici i bošnjačka Grupa građana. To sve. Iako su za vlast bili dovoljni odbornici SDA i SDP, predsednik Mujović kaže da je na vlasti široka i stabilna koalicija koja garantuje da će se nešto raditi. Insistiraju i forsiraju mlade i obrazovane ljude.

Predsednik opštine Hazbo Mujović

Predsednik Hazbo nastavlja da znaju, ovaj kraj celu bivšu Jugoslaviju snabdev’o sa jaganjcima, da im je i sadašnjost i budućnost u poljoprivredi, pa su brendirali, zaštitili, sjenički sir, pršutu, papriku u pavlaci… U saradnji sa EU progresom, i vladom Češke, prave Regionalnu laboratoriju, vrednost milion evra, za ispitivanje poljoprivrednih proizvoda. Imaju i nesebičnu podršku Kancelarije za održivi razvoj ministarstva gospodina Ugljanina, kao i Ministarstva poljoprivrede, kupili su objekat od 3000 kvadrata, gde treba da bude Poljoprivredni fakultet. Nedavno im bila delegacija Kraljevine Bahrein, videli potencijale, za početak dogovoren izvoz dve tone mesa svaki drugi dan… Trenutno, od nekadašnjih velikih cifara, na Pešteru ima samo 2- 3000 ovaca, ali i 20 000 grla krupne stoke. Kad seljak bude imao stabilnu cenu i siguran plasman, on će povećati stado. U pregovorima su sa jednom izraelskom firmom da se oformi stado od 100 000 ovaca…

Spomenik partizanima, cevi i Dom kulture

Saradnjom sa Republičkom vlašću zadovoljni, dobili 15 miliona dinara za zamenu azbestnih vodovodnih cevi, 25 miliona za obdanište… ukupno oko 100 miliona, očekuju i 30 miliona za infrastrukturu, 30 od Kancelarije za održivi razvoj. Od EU progresa dobili 100 000 evra za pumpnu stanicu, velike su EU donacije za laboratoriju, planiraju rekonstrukciju glavne ulice, izgradnju skijaškog centra, svi nordijski reprezentativci Srbije su iz Sjenice, u pregovrima su sa nemačkom firmom mašinske industrije koja treba da otvori halu za 300 radnika, ima ideja da se kod rudnika Štavlje izgradi termoelektrana… Jaki su, i sve jači, imaju i Asmira Kolašinca. Dolaze i ministri, ministarke, nastavlja Mujović, bio i Mrkonjić, obećo, posle rebalansa, 50 miliona dinara. A hoće li im, seti se novinar, pevati pevačica Bekuta. Ana Bekuta je, odgovori predsednik, koja je ovde vrlo popularna, više puta pevala, poslednji put pred Novu godinu, opština nikad nije platila ni dinar, sve su to bili pokloni gradu!

Ima l’ šta da ne valja? Ima. Bivši poljoprivredni kombinat „Pešter“ je kupio konzorcijum iz Kanade, vlasnik Đuro Obradović. Radnici su otpušteni, ili bez primanja, računi blokirani, svo zemnjište u okolini grada je prodato kao građevinsko, „Pešter“ je plaćen 700 000 evra, a od zemnjišta je uzeto 7 miliona. Uzeto je i 5 miliona evra podsticajnih kredita za otvaranje mlekare, od toga ništa, da je samo to uloženo u poljoprivredu ceo Pešter bi se dig’o, zato od države traže da se privatizacija poništi. Problema još, putevi nikakvi, imaju problem i što su administrativno u Zlatiborskom okrugu, a Pazar im na dohvat ruke, pate i bolesni, kad treba u bolnicu, u Užice nikad stići, 120 km, a do Pazara samo 50 kilometara. Imaju problem i što sve ispostave javnih preduzeća u Sjenici imaju sedišta u drugim gradovima, recimo, i rudnik Štavlje pripada Resavici…

Predsednik SO Mustafa Baltić

Završismo, u hodniku u čekanju više ljudi, ko su oni, to su, rekoše nam, aktivisti. Za kraj bi i ta čuvena pešterska jagnjetina u restoranu Lovačkog udruženja. Kakva je pešterska jagnjetina, pešterska jagnjetina je samo da se cokće. Jagnjetina beše u društvu sa predsednik Skupštine Mustafa Baltić. Mustafa mlad, 1983, doktornant arheologije na Beogradskom univerzitetu. U politici je, kaže, odkada je doneo prvi plakat Otpora u Sjenicu. Vratio se u Sjenicu, i vodi se devizom da je onaj koji vidi dužan da ono što vidi prenese onima koji ne vide. Drži i da se stvari ne mogu promeniti, ako se čovek ne prihvati posla. Stvari se menjaju, kaže, korak po korak, ali se menjaju.