Mnogi su tada poželeli da pomognu, među prvima javila se Marija Šerifović koja je mališanina kupila krevete, porodica Damjanović poslala im je skromnu pomoć iz daleke Australije, a bilo je i najava da će Jelići konačno, možda i pre prošle zime, dobiti struju. Ministarka energetike Zorana Mihajlović, prilikom posete Sjenici, kad je čula za nevolje trojice dečaka i njihovih roditelja, rekla da ova i sve druge porodice u Srbiji, koje još žive u mraku, što pre treba da dobiju struju i da država treba i mora da im pomogne.
– Svašta su nam tada obećavali i pričali, a mi, evo, i dalje živimo u bespuću, bez vode i bez struje. Sami ne možemo da postavimo dva kilometra bandera, mali su prihodi od stoke koju gajimo, a pomoći niotkud. Ne verujem da bi za opštinu i državu to bio veliki izdatak, a nama bi struja otvorila oči – priča glava porodice Tomislav Jelić, Darkov otac i Mićov, Milošev i Markov deda.
Žao mi je dece, posebno kad pišu domaći uz petrolejku. Za nas stare možda je već kasno, mada bih i ja voleo da dočekam struju, da ne umrem u mraku kao moja supruga Borka koja nas je napustila prošle jeseni – dodaje Tomislav.
Osim što žive bez vode i struje, Mićo i Miloš do škole u Crvskom putuju osam kilometara. Ne mogu sami, pa ih svakog dana na konju „prevozi“ otac Darko.
Krenemo u deset sati i do škole putujemo dva sata. Čekam da se nastava završi, a to je u tri posle podne i opet dva sata do kuće. Prošle godine Mićo je u školu išao školskom „ladom-nivom“, koja je prevozila decu iz okolnih sela, a sad je, kažu, više dece, pa za moje dečake nema mesta. Već strahujem pri pomisli: kako će biti kad dođe zima. Ovo je najsuroviji deo Peštera, snegovi znaju napadati po po dva-tri metra, nekada smo danima odsečeni od sveta, bude i do 40 ispod nule – priča Darko Jelić, otac mališana.

Mada u mnogo čemu oskudevaju, Jelići ne misle da se sele i raduju se što će uskoro dobiti još jednog člana. Svetlana bi trebalo da se porodi u oktobru, Mićo, Miloš i Marko se raduju bratu ili sestri, deda Tomislav je uveren da će dobiti i četvrtog unuka.
Nije lako u ovoj muci i nedođiji gajiti troje male dece, po ciči zimi vodu donositi sa udaljenog bunara, kupati ih i hraniti po mraku, prati ih sve rukama, učiti ih da pišu uz petrolejku i vaspitavati. Za mnogo toga oni su uskraćeni, ali, sigurna sam, biće dobri ljudi, to nam je, uz zdravlje, najvažnije. – priča majka trojice dečaka Svetlana Jelić.
POMOĆ OPŠTINE Pomoćnik predsednika Opštine Sjenica Mića Kaličanin kaže da ova opština nije u stanju da sama reši probleme Jelićima i da je zatražen prijem kod ministarke Zorane Mihajlović. Nadamo se da će Ministarstvo pomoći da Jelići dobiju struju možda i pre zime, sve bi, ako se obezbede sredstva, moglo da se završi za nekoliko dana. Deca sigurno tokom zime neće pešačiti, opština će im obezbediti neki prevoz – ističe Kaličanin.
Ja sam u školi ranije video svetlo, Miloš tek nedavno, a Marko još ne zna kako izgleda sijalica. Nikada nismo išli dalje od Crvskog i ne znamo kako izgleda grad. Voleli bismo da nam je škola blizu, da ne moramo toliko da pešačimo i da tata ne mora sa nama u školu. Kad porastem voleo bih da budem doktor, da lečim ljude po Pešteru – priča najstariji Mićo.