I dok se očekuje poslednji paraf ministarke Zorane Mihajlović, na Pešteru rastu i mešaju se zebnja i radost, zebnja zbog sumnje da bi termoelektrana mogla zagaditi životnu sredinu i ugroziti stočarstvo i proizvodnju zdrave hrane, a radost zbog činjenice da će posao dobiti skoro 2.000 radnika i da bi Sjenica od ekstremno nerazvijene opštine mogla postati jedan od razvijenijih krajeva u Srbiji.

MODERNI KOTLOVI
– Radujemo se elektrani i jedva čekamo da počne njena izgradnja. Odmah će se zaposliti 1.000, a potom verovatno još toliko radnika, mladi će ostati na Pešteru, oživeće i poljoprivreda i turizam, doći će strani ulagači, za 10 godina trebalo bi da postanemo srednje razvijena opština u Srbiji, a potom i da uđemo u krug najrazvijenih opština – kaže Hazbo Mujović, predsednik opštine Sjenica, i naglašava da će biti instalirana najsavremenija svetska oprema koja će potpuno sačuvati netaknutu prirodu ovog dela Srbije.

On tvrdi da nema razloga za strah, jer trenutno u Sjenici i okolini u oko 4.000 domaćinstava, preduzeća i ustanova bez ikakvih filtera godišnje izgori oko 40.000 tona uglja.

– Nemamo sada nikakvih ekoloških problema, nećemo ih imati ni kad ugalj bude sagorevao u kotlovima termoelektrane, jer smo dobili čvrste garancije da će biti ugrađeni najbolji svetski sistemi zaštite – naglašava Mujović.

Poznati sjenički publicista Edib Honić smatra da će izgradnja termoelektrane u Štavlju, uz Koridor 11 (autoput Beograd-Čačak-Jadran) koji treba da prođe preko Peštera doneti preporod celoj jugozapadnoj Srbiji.

– Imaćemo radna mesta, struje za izvoz i uglja za celu Srbiju. Sačuvaćemo i stočarstvo, čak verujem da ćemo ga i unaprediti, jer će oživeti ceo kraj, a autoputem ćemo za dva sata stizati u Beograd ili Podgoricu. Ne treba se bojati elektrane, ne treba strahovati od zagađenja i od uništenja poljoprivrede, ako se primene svetski standardi zaštite, a imamo garancije da hoće, elektrana će nam biti od velike koristi – uveren je Honić.

Ovako, međutim, ne misle razni ekološki pokreti i stranke koje brinu o zaštiti sredine. Predsednik Regionalnog odbora Stranke zelenih i jedan od najpoznatijih eko aktivista u Srbiji Mithat Mitko Nokić iz Novog Pazara smatra da je i pomisao o izgradnji termoelektrane na Pešteru u najmanju ruku suluda.

– Ako se na Pešteru izgradi termoelektrana, završili smo sa sjeničkim sirom, pešterskim jagnjetom, pršutom, ovčevinom, pastrmkom, mlekom, jogurtom i drugim prehrambenim proizvodima iz netaknute prirode. Ko će da kupi ove proizvode, koje pokušavamo da brendiramo u Evropi, nakon što budu dobro natopljeni smogom sa dimnjaka elektrane. Ne verujem da sada neko mnogo haje za poljoprivredne proizvode iz Lazarevca, Obrenovca ili Kostolca – kaže Nokić. – Učinićemo sve da, apelima na Ministarstvo energetike i animiranjem naroda u ovom kraju, stočara posebno, sprečimo izgradnju jednog ovako velikog zagađivača koji će uništiti budućnost ne samo Peštera, već i Sjenice, Tutina, Novog Pazara, prekrasnog parka prirode Uvac, Golije i Zlatara… Smog sa termoelektrana će stizati sve do Zlatibora – uveren je Nokić.

PUSTOŠ ZA SIROTINJU
To što su za izgradnju zainteresovane najveće svetske kompanije zelenima nije nikakva garancija da će Pešter ekološki biti zaštićen, naprotiv.

– Takve kompanije su najgore, male i siromašne zemlje vide kao dobru priliku za brzu zaradu, uglavnom donesu prljavu tehnologiju, izvuku bogatstvo i ostave pustoš, bojim se da će se to desiti i Pešteru – naglašava Nokić.

Pešterski stočari nisu mnogo upoznati sa planovima Ministarstva energetike i EPS-a, njih, kako ističe Momčilo Kaličanin iz Štavlja, sela u kome se već nalazi rudnik uglja i gde bi trebalo da se gradi termoelektrana, i onako niko ništa ne pita.

– Ne znam da li proizvodnja sjeničkog sira i povećanje stočnog fonda na kome insistiramo mogu zajedno sa proizvodnjom struje iz uglja. Ako nam dokažu da mogu, nemamo ništa protiv da se elektrana gradi, ako će smog ugroziti zdravu hranu, koja nam je vekovima bila osnov opstanka na ovim prostorima, bunićemo se – poručuje Kaličanin.

Desetak kilometara od Sjenice decenijama radi rudnik uglja Štavalj koji je deo ugljenokopa Resavica. Pešterski rudari rade u vrlo teškim uslovima i sa zastarelom opremom i godišnje tržištu isporuče između 60 i 70.000 tona uglja. Kako ističe direktor inženjer Mesrur Turković, uz veća ulaganja iskop uglja bi se mogao i udvostručiti.

– Planovi i elaborati za izgradnju termoelektrane postoje još od sedamdesetih godina prošlog veka, posebno su postali aktuelni nakon što je Srbija izgubila kontrolu nad kosovskim ugljenokopima i termoelektranama, ako se sećate, jedno vreme Srbija je imala i redukcije struje. Odluku o izgradnji ili neizgradnji termoelektrane doneće Vlada Srbije, što se rudnika Štavalj tiče on je podzemni i ni najmanje ne ugrožava životnu sredinu – tvrdi Turković.