POSAO policajca u Srbiji, a pre svega u Beogradu, zahteva mnogo požrtvovanosti, odanosti, ljubavi, ali i neizmerne hrabrosti u borbi protiv kriminala, kao i u spasavanju života nevinih ljudi, a naročito dece.

Gotovo da nema policajca koji nije u potpunosti predan svom pozivu, toliko da u određenim situacijama ne pomišlja na sopstveni život, kako bi spasao tuđi. Upravo takva dvojica pripadnika MUP Srbije, Fuad Šećović, pomoćnik komandira u PS Zapad Uprave saobraćajne policije i Marko Jankov, mlađi policajac u PU za grad Beograd, po oceni svojih kolega – jesu policajci su koji su obeležili 2013. godinu po neizmernoj hrabrosti i požrtvovanosti.

Marko Jankov je, 12. jula, tada još kao policajac pripravnik, na kanalu Vizelj, u naselju Borča, spasao osmogodišnju devojčicu Katarinu Stojković. Nju je vodena struja, u plastičnom čamcu, odvukla na sredinu kanala, ali ju je Jankov ipak, ne hajući za opasnost i ne mareći za sopstveni život, bezbedno vratio na obalu.

– Bio sam u patroli sa kolegama kada nam je stigla dojava da je jedna devojčica u opasnosti da se udavi u kanalu – započinje priču Jankov. – Ona se igrala sa drugaricom pored kanala i videla čamac vezan za drvo. Ušla je u njega, čamac se iznenada pokrenuo i počeo da se udaljava od obale. Dete se uplašilo, čamac se drmusao sve više, a devojčica je počela da plače i doziva u pomoć…

Čamac je, jednog trenutka, zastao na sredini kanala, na mestu sa šibljem. Izgledalo je svakog trenutka da će da se prevrne i zajedno sa detetom nestane u šiblju.

– Kada sam došao s kolegama, čamac je već bio oko 150 metara od mesta gde je bio vezan, a devojčica je u njemu stajala, vrištala i zapomagala. Nisam mnogo razmišljao, jer je struja vukla plovilo sve dalje. Otrčao sam do obližnjeg kluba i uzeo kajak. Nisam imao veslo, pa sam desetak metara veslao lopatom, a onda se i ona slomila, pa sam nastavio da veslam rukama – priča Marko Jankov.

Hrabri policajac je uspeo da stigne do male Katarine veslajući rukama. Brzo su se vratili na obalu.

– Da je Kaća upala u vodu, ne znam šta bi bilo. Kanal je na tom mestu dubok tri i po metra i pun je trave, tako da bi se i odličan plivač teško snašao – objašnjava Jankov. – Dete je plakalo i drhtalo kao prut. Kad me je ugledala, Kaća se ozarila i jako me je zagrlila i bukvalno nije htelo da se odvoji od mene! Uspeo sam da je smirim. Laknulo je i meni i njoj kad se sve završilo i kada mi je obećala da će ubuduće biti pažljivija.

Veliku hrabrost pokazao je i Fuad Šećović. Ovaj mladi poručnik saobraćajne policije na Brankovom mostu, 19. juna, nije dozvolio da mladić skoči u vodi i oduzme sebi život. Tokom spasavanja, Fuad je povredio mišić leve noge i koleno zbog čega je više od mesec dana bio u gipsu i na bolovanju.

Fuad je, kao pomoćnik komandira, radio na obezbeđenju trase kojom je trebalo da prođe kolona s visokim gostom iz inostranstva, predsednikom Grčke.

– Radio-vezom smo primili informaciju da jedno lice pokušava da skoči s mosta – priseća se Šećović. – Bio sam veoma blizu i stigao na most za 30 sekundi. Tamo su već bile kolege iz policijske stanice Novi Beograd. Ugledao sam čoveka, starosti oko 30, 35 godina, kako stoji s druge strane ograde nasred Brankovog mosta. Pokušao sam sa “pričom i ubeđivanjem”. Međutim, nije dozvoljavao da mu bilo ko priđe.

Onda je zatražio da zapali “poslednju cigaretu”.

– Tražio je da mu ostavimo upaljač na ogradi. Upalio je cigaretu i onda se popeo na ogradu mosta. Uhvatio je zamah da skoči. Iskoristio sam trenutak njegove nepažnje. Nisam razmišljao o svom životu, već o njegovom. Uhvatio sam ga oko struka i sprečio da se ubije – kaže Fuad Šećović.

Međutim, tom prilikom se noga saobraćajca Šećovića zaglavila između ograde. Srećom, brzo su prišle njegove kolege u pomoć i izvukle ga sa ograde mosta.

Šta je samoubicu navelo da se popne na ogradu Brankovog mosta, Fuad ni danas ne zna, niti je u razgovoru s njim uspeo da dokuči:

– Sigurno su ga neka muka i veliki problemi naterali da se odluči na takav čin… Meni ga je iskreno bilo žao. Želeo sam da jedan mlad život ostane s nama. Kada smo ga skinuli sa ograde mosta, tražio je da bude prisutna Hitna pomoć. On je posle toga odvezen u bolnicu. Saznao sam kasnije njegov identitet, ali ništa više od toga… Nikad mi se nije javio.

DOBIO VEĆU PLATU

MARKO Jankov je za svoju hrabrost nagrađen od nadležnih sa 20 odsto većom platom.

– Nijedna nagrada nije vredna koliko to što mi je drago da je Katarina dobro, naročito sad, kad sam i sam, pre nekoliko dana, postao otac i dobio ćerkicu Antoninu. Dakle, dečji zagrljaj i osmeh su mi najveća nagrada.

BILA JE TO MOJA DUŽNOST…

FUAD Šećović je, inače, rodom iz Sjenice, ali već deset godina živi u Beogradu. Završio je Policijsku akademiju, a dugi niz godina radi u beogradskoj saobraćajnoj policiji. I on je, kao i Jankov, za svoj hrabri poduhvat nagrađen simbolično, novčanom nagradom, povišenjem plate za taj mesec.