AUTOR: PRVOSLAV LEŠEVIĆ

Novi Pazar – Osam sportista predstavlja Srbiju na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju: alpski skijaši Nevena Ignjatović i Marko Vukićević, bob dvojac Vuk Rađenović i Aleksandar Bundalo, Nina Micić u snoubordu i u nordijskom skijanju Ivana Kovačević i dva momka iz Sjenice Rejhan Šmrković i Milanko Petrović, koji će se takmičiti i u biatlonu. Njihovo prisustvo u olimpijskom timu Srbije je najjači mogući argument za malenu Sjenica da je u ovom trenutku prestonica zimskih sportova Srbije.

Rejhan Šmrković ( 22 godine) nastavlja porodičnu tradiciju, njegova sestra Belma bila je učesnik Igara u Vankuveru 2010. godine, u poslednjem trenutku izborio se za olimpijsku vizu. Za razliku od njega Milanko Petrović za sjajne rezultate sa početka sezone nagrađen je velikom počašću, nosiće na današnjem otvaranju 22. zimskih olimpijskih igara zastavu Srbije. Nastup u Sočiju biće mu drugi na najvećoj svetskoj smotri zimskog sporta, pre četiri godine u Vankuveru zauzeo je 81. mesto u sprintu na 10 km i 87. na 20 km. Podvig ostvaren na nedavnoj Univerzijadi u Trentinu, kada je 25-godišnji Sjeničanin prvi put u istoriji nordijskog skijanja za Srbiju sa nekog velikog takmičenja doneo medalje ( dve zlatne i bronzanu ) i sjajni rezultati u Svetskom kupu nagoveštavaju nove vrhunske domete, možda već u Sočiju.

Verovatno si pre godinu dana samo maštao o tome da bi ti mogao da budeš taj koji će na otvaranju Olimpijskih igara nositi zastavu Srbije. Sada je to stvarnost, danas ćeš u Sočiju predvoditi malobrojnu sportsku ekspediciju iz naše zemlje.
– I tada sam se nadao da bi to mogao biti baš ja. Velika je ovo čast. Ponosan sam na sebe, ali i svestan da su mi ovu počast doneli odlični rezultati u ovoj godini.




Uvertira za Soči dogodila se prošle nedelje na Evropskom prvenstvu u češkom Novem Mjestu.
– Jako sam zadovoljan rezultatima u individualu, sprintu i poteri. Četrnaesto, osmo i petnaesto mesto su najbolji rezultati koje je neki biatlonac iz Srbije ikada postigao na Evropskim prvenstvima. Potajno sam priželjkivao medalju, do koje nisam došao samo zbog prevelikog broja promašaja u gađanju, ali doći će ona već na sledećem šampionatu.

Rezultati koje postižeš ove godine su lepša strana sporta. Nažalost, u tvom slučaju postoji i ona tamnija.
– Radi se o ogromnim problemima koje moj trener Tihomir Milosavljević i ja imamo sa skijaškim i biatlon savezom Srbije. Naporno radim, imam i odlične rezultate, ali oni koji bi to trebalo da vide su slepi. Ljudi iz ova dva saveza su zalutali u ovaj sport. Iz samo njima poznatih razloga iz sve snage se trude da minimiziraju moje uspehe.

Konkretno, o čemu je reč?
– Ni ja, ni moj trener nemamo nikakvu finansijsku potporu od njih, a osnovna obaveza im je da nam olakšaju nastupe na takmičenjima. Nema ova zemlja mnogo vrhunskih reprezentativaca u zimskim sportovima, zato me i čudi da nemaju sluha da isprate rezultate koje postižem. Njih nije briga što moj trener i ja nemamo platu, a trebalo bi po svim mogućim kriterijumima da je imamo. Da nije olimpijske školarine, koju dobijam od Olimpijskog komiteta Srbije, kao i svi olimpijci, ne bi imao ništa. Ali, znate koji je to novac? Dovoljan samo da se pokriju troškovi priprema, a predstavljam Srbiju na svim velikim takmičenjima i u Svetskom kupu.

Da li je moguće da se baš ništa u tom pogledu nije promenilo posle Univerzijade u Trentinu i prvih velikih ,,zimskih“ medalja za Srbiju?
– Ne. Osim što je u štampi o ovom problem u poslednjih mesec dana napisana tona tekstova, ništa drugo. Na sve to ljudi koji vode naše skijanje ostali su gluvi. Ne mogu nikako da se pomirim sa tim da smo ja i moj trener jedini koji u ovom trenutku postižemo vrhunske rezultate u ovom sportu, a za to ne primamo nikakvu nadoknadu ili stipendiju. Bar da imam najnižu stipendiju… Najgore od svega je što ne vidim da će se sa ovako inertnim skijaškim i biatlon savezom nešto u bliskoj budućnosti promeniti nabolje.

Da pređemo na vedrije teme. Tvoji ovogodišnji rezultati u Svetskom kupu daleko nadmašuju uslove u kojima se pripremaš za trke .
– Prezadovoljan sam do sada postignutim. Realno, imam sjajne rezultate kada se pogleda kakva je konkurencija u našem sportu. Ne treba ni da napominjem da se radi o jednom od fizičkih najzahtevnijih sportova uopšte. Govorim o mojoj najvećoj ljubavi biatlonu, kombinaciji skijaškog trčanja i gađanja iz puške. Najbolji plasman u tekućem Svetskom kupu imam u sprintu, 31. mesto, u individualu i poteri stigao sam do 35.

Posle nedavnog podviga na Univerzitetskim zimskim igrama u Trentinu rodna Sjenica ti je priredila zaista sjajan doček. Koliko za rešavanje tvojih problema razumevanja ima opština Sjenica?
– Bilo je divno. Veliko im hvala na onom što su mi priredili po povratku iz Italije. Što se tiče neke finansijske pomoći, nema je ni od njih. Valjda postoje preči.

Većina evropskih skijaških centara ove zime kuburila je sa nedostatkom snega. Kako su se ti razlozi odrazili na tvoje pripreme za Soči?
– Sve što smo planirali sproveli smo u delo u Sloveniji na Pokljuki, gde je jedino bilo dovoljno snega.

Koliko si zadovoljan rasporedom trka u Sočiju (P.S. 8, 10, 13 I 16. Februar), i šta smatraš da bi za tebe bio uspeh na ovim Olimpijskim igrama?
– Raspored trka je prilično dobar, osim prvog nastupa koji sledi dan posle svečanog otvaranja igara. Naravno, očekujem mnogo od biatlona, posebno u individualu, ali nije nemoguće da ću uz malo sreće sopstvene granice pomeriti i u sprintu i poteri. Veliki uspeh ja naći se u najjačoj mogućoj konkurenciji među 30 najboljih. Svaki bolji rezultat dobro bi došao. Samo da znate, ni to nije nemoguće i ne bi bilo neočekivano.

Peh na Evropskom prvenstvu

U češkom skijaškom centru Nove Mjesto održano je 21. evropsko prvenstvo u biatlonu na kojem su skoro kompletnu reprezentaciju Srbije činili sportisti iz Sjenice. Do vrhunskih rezultata ponovo je došao Milanko Petrović. U sprintu na 10 km osvojio je osmo mesto, u individualu na 20 km bio je 14, a u poteri na 12,5 km zauzeo je 15. mesto. I pored toga što je u poteri osvojio ,,samo“ 15. mesto to je bila trka u kojoj je Petrović bio na korak do srebrne medalje.




Na trećem, poslednjem izlasku na strelište dogodila se skoro neverovatna stvar, promašio je metu iz svih pet pokušaja. ,,Ovo ne umem da objasnim. Kada sam u poslednjem gađanju promašio i treće metu više ništa nisam video“, bilo je sve što je, kroz suze, Petrović stigao da izusti. U individualu na 20 km Emir Hrkalović bio je 48, a Damir Rastić 50. Sprint na 10 km Hrkalović je završio na 51. mestu, a Rastić na 58. Konačno, u poteri na 12,5 km Damir Rastić plasirao se na 44. poziciju, dok je Hrkalović odustao.