To su ljudi stvarani prirodnom selekcijom gde u teškim uslovima života opstajale su samo najjače jedinke. Od tih i takvih stvarala su se nova, jača, pokoljenja.
Takvi ljudi ne prezaju ni od čega, navikli su da samo svojim radom stvaraju za porodicu i sebe, da ne smetaju drugima, a iznad svega obiluju ljudskom dušom i dobrotom.

Jedan od takvih primera je porodica Hadžajlić.

Na baš velika i brojna, ali jako složna i karakterna porodica decenijama živi u Sjenici.
Većina je svoja ognjišta svila daleko od rodnog doma, samo retki su ostali tu.

Sugrađani i komšije imaju samo reči hvale za njih, kažu da samo ih po dobru mogu pominjati.

Ovo i jeste priča o jednoj porodici, Hafize i Hajra Hadžajlića, koja je dirnula srce svih humanih i dobrih ljudi.

Ljudske sudbine su predodređene izgleda davno, neke lošije neke bolje, ali sa istim završetkom.

Porodica Nazima Karišika jedna je od onih koji zivot baš i ne miluje.
Nazim živi nadomak Sjenicu, selu Trijebine, i to u najnepristupačnijem i najudaljenijem delu sela, gde je od svega daleko.
Pokučao je tu, na tom mestu da svije svoje gnezdo, ali sudbina za njega imala je druge planove.

Ubrzo, nakon što mu se rodilo i peto dete, supruga je napustila njega, i ostavila za sobom i svoje petoro dece, i najmlađeg jedva godinu dana starog malisana Samira.

Bilo je to previse za Nazima, koji osim svoje petoro dece, morao je brinuti i o svom bolesnom bratu, u oronuloj kući bez osnovnih uslova za život, bez vode, bez kupatila, bez puta za prilaz kući, bez ekonomskih sredstava kojima bi mogao prehraniti porodicu.

Kada su saznali da težak Nazimov zivot, Hafiza i Hajro ponudili su pomoć.

Najmlađe, i veoma teško bolesno dete, skoro da nije imalo nade da preživi u uslovima koje je Nazim imao.

Ova humana porodica, Hafize i Hajra Hadžajlića, prihvatila je dete da se stara i brine o njemu, da ga hrani, odgaja i vaspitava kao svoje.
Bio je to jedini i pravi izbor za malenog Samira, koji danas ima četiri godine, koji je stasao u zdravo i vesele dete zahvaljujući Hafizi i Hajru.

Maleni Samir zna za svoju porodicu, zna za svoju braću i sestru, i često ih obilazi u očevoj kući.
I dalje živi u porodici Hadžajlića, koji su nedavno dobili i unuka, ali ljubav prema malenom Samiru i dalje čuvaju.
Brinu o njemu više nego i o najrođenijima, svakodnevno ga vode u obdanište, kako bi maleni Samir imao uredan socijalni život i sticao prva saznanja.

Porodici Hadžajlića želimo sve najbolje, a malenom Samiru i njegovoj porodici želimo puno sreće.