Ne znam ni sama zašto se ranije nismo uputili u ove krajeve. Opština Sjenica nas je zasenila svojim prirodnim lepotama i zdravim okruženjem. Od trenutka kad kročite u ovaj deo Srbije ne znate gde pre da gledate. Potpuno drugačije okruženje od svih koje smo videli kod nas, a koje je poput neke neobične mešavine crnogorskih, zlatiborskih, sibirskih i mongolskih predela. I upravo zato izuzetno upečatljivo. A kao da to nije dovoljno, nadomak same Sjenice nalazi se mesto odakle se se može videti sigurno najlepši prizor u čitavoj Srbiji, a verovatno i šire – meandri Sjeničkog jezera u kanjonu Uvca.

Kada smo sebi priuštili uživanje u pogledu na ovo nestvarno mesto, nismo ni znali šta nas još čeka u ovim krajevima. Zaputili smo se u Pešter, nepreglednu i prelepu visoravan koja liči na predele u Mongoliji ili čak na Tibetu. Takođe, ono što odiše ovim krajevima uz neverovatne prirodne lepote jeste život kakav je i nekad bio. Samim tim, zdrava hrana i život uopšte je nešto čime se s ponosom diče meštani sjeničkog kraja. Na svakom ćošku smo viđali krave i ovce na pašnjacima. Pa samo zamislite kakvo mleko daju kada pasu na ovakvom mestu. Sve kućice su autentične ali ne zarad turizma, već zato što to stvarno jesu. Ljudi su ljubazni, vredni i druželjubivi i nećete lako moći da uteknete a da se dobro ne najedete. A sve što se pravi u Sjenici je neverovatno ukusno i zdravo. Nama se ovde veoma svidelo, pa razmišljamo da već sledeće nedelje opet odemo tamo. Pre nego što krenu opake hladnoće karakteristične za ovaj kraj. Kako najbrže doći do Sjenice, šta tamo videti i probati, pročitajte na sledećim stranicama, i pogledajte kratak video sa našeg putovanja u najlepši deo Srbije.

Beograd – Topola – Rudnik – Čačak – Guča – Ivanjica – Sjenica

Blizu, ali daleko

Od Beograda do Sjenice ima svega 240km. Međutim, do ovog dela naše zemlje putuje se više od četiri sata. Razlog je, naravno, konfiguracija terena i putevi puni krivina. Ali moramo istaći da su putevi u dobrom stanju jer deonice koje su loše definitivno su u manjini, što opet ne znači da ih nema. Recimo od Beograda do Rudnika, samo manjim delom od Topole do Rudnika ima problema. Ibarskom magistralom od Gornjeg Milanovca do Čačka standardna gužva na putu. A od Čačka do Ivanjice je put u dobrom stanju ali se vozi sporo zbog krivina. Od Ivanjice do Sjenice ima 63 km, put je u solidnom stanju, krivine vam ne dozvoljavaju da vam bude dosadno, a predivni predeli vas takođe drže budnim. Na ovoj deonici nema naselja niti pumpi, pa se u Ivanjici obezbedite gorivom i ostalim potrepštinama. Tačno ćete znati kada uđete u opštinu Sjenica jer tu kreću da se smenjuju nesvakidašnje prirodne lepote.

Da li je ovo najlepši pogled u Srbiji?

Kako opisati ovakav prizor? Vrlo teško. Onda makar treba znati da na ovom zadivljujućem mestu možete biti i vi, ako posetite Sjenicu. Ovo su meandri Sjeničkog jezera u kanjonu Uvca a osećaj kada se nađete iznad ovakve lepote je gotovo neopisiv

Posle više od tri godine redovnih putovanja i obilazaka lepih, poznatih i manje poznatih mesta po Srbiji, naša ekipa napravila je spisak top pet lokacija sa najlepšim prizorima. S tim što se na prvom mestu nalaze dva. Ipak, kada smo stigli u Sjenicu i došli do mesta odakle se pruža pogled na Sjeničko jezero u kanjonu Uvca, shvatili smo da smo naišli na najlepši prizor u čitavoj zemlji. Na fotografijama vidite neverovatan pogled na klisuru i jezero koje je nastalo pregrađivanjem Uvca. Dugo je 25 kilometara, a maksimalna dubina je 108 metara. Za ovakvo nesvakidašnje „raspisivanje“ u krečnjačkom masivu pešterske visoravni, kriv je Uvac koji se tako usekao, da bi kasnije Sjeničko jezero ispunilo ovu klisuru i napravilo neverovatan prizor koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Pogotovo kada uzmete u obzir i sam dolazak do ovog vrlo skrivenog mesta do kog ne vode uređeni putevi niti ima putokaza. Dovde se dolazi iz pravca Sjenice makadamskim uvijenim putevima koji vode sve do visine od 1.100 metara. Štaviše, kada dođete do kraja puta naći ćete se u jednom domaćinstvu (Muhovići) čije se imanje prostire kilometrima unaokolo. Na vrhu brda i na tom kraju puta dočekalo nas je nekoliko radosnih pasa i domaćin koji je otvorio svoju kapiju i pustio nas da vidimo šta se nalazi svega 100 metara iza njegove kuće. Da, prosto neverovatno, prizor koji oduzima dah i jedan je od najlepših u čitavoj Srbiji, praktično se nalazi u dvorištu ovog čoveka. Strma litica i pogled koji puca na ogromne meandre i Sjeničko jezero koje je čak 100 metara ispod nas. Spektakularno!

I to nije sve, kada smo došli do vidikovca, posle svega pet minuta pukog uživanja u pogledu i tišini, iz svojih gnezda koja su na najnepristupačnijim mestima na samim liticima, počeli su da izlaze beloglavi supovi (vrsta orla lešinara). Iako smo znali da se na obalama Sjeničkog jezera nalazi Specijalni rezervat prirode Uvac i da je na ovoj lokaciji najveća kolonija beloglavog supa na Balkanu, nismo verovali da ćemo ih videti… bar ne u tolikom broju. Prvo su iz gnezda stidljivo izašla dva supa, da bi im se posle par minuta pridružio još jedan par, pa zatim još jedan. Na kraju ih je bilo preko 10 i želeći da nas vide izbliza, obletali su na svega par metara iznad naših glava. Pomenula sam parove supova upravo zbog toga što sam na ovom mestu čula priču kako beloglavi supovi imaju samo jednog partnera za ceo život. Od trenutka kada se u letu dotaknu krilima do kraja života su zajedno. Čak zajedno, odnosno naizmenično leže i na jajetu koje ženka samo jednom godišnje donosi na svet. Prelepi su, impozantne veličine (raspon krila im je tri metra), ali su graciozni, a kako nisu vrsni letači, za let najviše koriste vazdušne struje. Vid im je perfektan i dosta komuniciraju pogledima, a kada lete ukrug tada ukazuju da su uočili plen i polako se spuštaju ka njemu.

Ko želi može se Sjeničkim jezerom provozati u čamcu u okviru turističkih vožnji. Kamp odakle polaze je na samoj obali jezera, gde se inače tokom leta okupljaju ljudi ne bi li uživali u ovom prelepom prirodnom ambijentu. Vredi istaći i da u okviru turističkih vožnji možete posetiti i Ledenu pećinu, Ušačko pećinskog sistema. Njen ulaz je u samom koritu Uvca, gde se pristaje čamcem. Ipak i pored svega što smo doživeli u ovom kraju, za pamćenje ostaje činjenica da se sa vidikovca iza kuće jednog domaćina koje je na kraju puta, krije pogled na raj ovog dela Srbije.

Mesto koje se ne zaboravlja

Jedno od najčudnijih mesta u Srbiji koje se po svojoj konfiguraciji terena i lepoti potpuno izdvaja od svih drugih, svakako je Pešterska visoravan – Mongolija u Srbiji pred kojom smo zanemeli usled širine pogleda ka ogromnom prostranstvu jedne od najvećih visoravni u Evropi.

Od centra Sjenice do Peštera ima oko tridesetak kilometara vožnje. Put je većim delom u odličnom stanju, međutim postoje i makadamske deonice. Posle vožnje od oko pola sata i kada smo dostigli nadmorsku visinu od 1.150 metara pred nama je doslovce pukao pogled u nedogled – Pešterska visoravan je nepregledan pašnjak i nešto najintrigantnije što u prirodi može da se vidi. Prosto vas obuzme neki neobičan osećaj kada shvatite koliko je prostranstvo pred vama, a koliko ste vi u stvari mali. Pešterska visoravan se prostire na 63 kvadratna kilometra, a gde god da se okrenete okruženi ste netaknutom prirodom koja je potpuno očaravajuća. Nisam uspela da je uporedim ni sa čim osim sa sa predelima kakvi su u Mongoliji ili čak na Tibetu s obzirom na veliki broj kulturno-istorijskih spomenika na ovoj visini. Ovo je najveća visoravan na Balkanu i jedna od najvećih u Evropi. Okružena je sa čak sedam planina koje sa Peštera sve možete videti odjednom, potrebno je samo da se okrenete i da vidite Goliju, Javor, Zlatar, Jadovnik, Giljeva, Ozren i Žilindar. A zatim shvatite da ste usred beskrajnog prostranstva koje nije ograničeno i sve što vidite ispred sebe su pašnjaci puni goveda, konja i ovaca koji slobodno šetaju. Prema legendi cela Pešterska visoravan je nekada bila veliko jezero od kojeg je ostao samo mali trag u selu Tuzinje. Inače, sela su raštrkana i izuzetno simpatična, sve kućiće su autentične i toliko se sve uklapa u krajolik da sam na trenutak pomislila da je ono što vidim u stvari deo nekog filmskog pejzaža.

Zimoća
Nešto o čemu se uvek priča kada dođete u ovaj kraj svakako su hladne zime. Pešter je poznat i kao srpski Sibir budući da su ovde izmerene najniže temperature u našoj zemlji. Tačnije ovde je izmereno -39,5 stepeni Celzijusa a to je najniži nivo otkako se meri temperatura u Srbiji, a inače, šest stepeni je prosečna godišnja temperatura. Zato se ovde nikad ne sklanjaju jorgani, a za klimom tokom leta nema nikakve potrebe. U hladnim mesecima u automobilima se uvek nalaze hleb i sveća u slučaju naleta smetova, a kako su nam rekli dešavalo se da se gorivo zaledi čak i u toku vožnje. Ovde se sneg zadržava čak 60 dana godišnje, a od zimskih sportova najpopularnije je nordijsko skijanje pa na svega tri km od Sjenice postoje i uređene staze.

Sjenica
Srce Peštera je Sjenica koja čini centar svega što se dešava u ovom nesvakidašnje lepom delu Srbije. U najhladnijem gradu u našoj zemlji smeštenom u kotlini živi oko 16.000 stanovnika, a u čitavoj opštini koja je po prostranstvu jedna od najvećih kod nas, živi nešto više od 30.000 ljudi. Sjenica je dobro povezana sa svim okolnim gradovima, a kako smo i naveli na iznad, do nje se stiže lepim i živopisnim putevima. Nama se dopalo što u ovom gradu zajedno žive ljudi različitih veroispovesti i kulture se mešaju na svakom koraku. Tako u Sjenici dominira velika i prelepa džamija Sultanije Valide iz 19.veka i smatra se najlepšim islamskim spomenikom u Srbiji. Sa druge strane, ovde se nalazi i manastir Kumanica koji važi za biser srednjovekovne arhitekture. U poslednje vreme u opštini Sjenica sve više se dižu tzv. „hajrati“, česme pored puta koje meštani naveliko koriste.

Takođe, kroz ovaj grad protiču čak četiri reke i to Uvac, Vapa, Jablanica i Grabovica od kojih se i formira Sjeničko jezero.

Bilo da nam je bio potreban smeštaj, obilazak značajnih mesta ili preporuka za hranu, od velike pomoći bili su ljudi iz Turističke organizacije

Ovde je sve ukusno!

Kvalitet, zdravlje, ukus
Sjenički kraj je znalcima, osim po siru, u stvari više poznat po tome što se ovde jede i sprema i druga izuzetno kvalitetna, zdrava i ponajviše ukusna hrana. A kako i ne bi kada životinje žive zdrav i čist život po sistemu starom stotinu godina.
Kome god da smo rekli da će nam sledeća „Izvidnica“ biti u Sjenici, svi su odmah tražili da im donesemo sir. Sjenički sir je definitivno najpoznatiji proizvod ovog kraja. Imali smo sreću da ga probamo i nabavimo u autentičnom domaćinstvu čije životinje se hrane na nepreglednim pašnjacima Peštera na više od 1.000 metara nmv. Čist vazduh, zdrava ishrana i izvorska voda čine da mleko ovaca i krava bude vrhunskog kvaliteta, a samim tim, i sir. To je onaj sir koji ima ukus mleka, a što duže stoji to je ukusniji.

Međutim, osim sira, nadaleko je poznat i goveđi pršut iz ovih krajeva, kao i sudžuk, međutim, posebne pohvale idu na tzv. peštersko jagnjeće pečenje. Osim jagnjetine, poznata je i vrhunska teletina, dok se od ribljih specijaliteta najviše priča o pastrmkama. Pored „konkretne“ hrane ovde su vrsne i pite i to pogotovo one od heljde, ali i mantije sa sirom.

Na kraju, mora i sa nečim da se zasladi, a gde ćete će naći bolje slatkiše od baklava i ostalih slasnih orijentalih kolačića koji se ovde prave sa ljubavlju.

Sjenica, preko kojih možete saznati sve i organizovati svoju posetu najlepšem delu Srbije koju nikada nećete zaboraviti.

Turistička organizacija Sjenica
Adresa: Trg Svetozara Markovića bb, 36310 Sjenica
Telefon: (+381) 020/744-843
Web: turizamsjenica.com

Kupite aktuelno izdanje časopisa autobild i uživajte u predivnim slikama, visoke rezolucije.

Pogledajte sve slike lošije rezolucije na našoj facebook stranici – sjenicacom

Tina Vujanović
Dejan Živančević

Obradili i pripremili za sjenica.com:
Dragana Ž.
Zlatko T.