Pešter čezne za novim stadima

Potencijali Pešterske visoravni u stočarskoj proizvodnji su ogromni. Trenutno domaćinstva na visoravni uzgajaju više od 50.000 ovaca i 60.000 grla krupne stoke, mada je taj broj do pre dvadesetak godina bio i višestruko veći. Tradicija, znanje i kvalitet postoje, ali nedostaju investicije.

Tri godišnja doba provode na stanovima. Uglavnom su to podaščane barake sa torovima pod vedrim nebom. Bez struje i vode. Pašnjaci, poput onih u vlasništvu Ramiza Tajića, veličine su kao omanja varoš. Prostiru se na više od 50 hektara.

“Pedeset godina živim na stanu gore. Ja sam nekad držao, pre deset godina, po 220. Najviše sam držao 220”, kaže Ramiz Tajić, čobanin.

S druge strane na Pešteru, uz magistralni put ka Sjenici, svako domaćinstvo uzgaja bar po pet goveda.

Marko Ašanin pristaje na razgovor ali samo dok zajedno pratimo njegovo krdo od dvadesetak krava.

“Starija domaćinstva ne mogu mnogo da drže. Mlađih slabo ima. Odlazi se. Ide se kao za boljim životom”, kaže Marko Ašanin, stočar.

Stiče se utisak da su na Pešteru ostala samo staračka domaćinstva. Međutim, statistika govori drugačije. Od 26.000 meštana opštine Sjenica, čak 18.000 živi na selu. Prosek godina je oko 33.

Pešterska visoravan je bogomdana za stočarstvo, a ljudi su ovde izuzetno gostoprimljivi. Ne treba ni pominjati koliko poznatih proizvoda dolazi sa ove visoravni. Jedino što nedostaje je – putna infrastruktura.

“Izgradićemo putnu infrastrukturu svojim sopstvenim sredstvima. Radićemo sa individualnim poljoprivredim proizvođačima i gazdinstvima. Moramo da kažemo da Sjenica u ovom trenutku u regionu ima najviše stočnog fonda”, kaže Hazbo Mujović, predsednik opštine Sjenica.

Trenutno je stočni fond u opadanju, ali uz prave investicije, može se znatno povećati u kratkom vremenskom periodu.

“Velike površine su neiskorišćene. Imate 28.000 grla goveda, a imate 80.000 hektara poljoprivrednih površina”, kaže Faik Kurtović, referent za poljoprivredu Sjenice.

Meštani problem vide i u načinu plasmana proizvoda. Iako proizvode zdravu i kvalitetnu hranu, dešavalo se da prodaju daleko ispod cene ili bace na desetine tona poznatog sjeničkog sira.

Nedostaje i veterinara, pa prema podacima Kancelarije za razvoj, broj umatičenih grla ne prelazi 20 odsto ukupnog broja goveda na visoravni.

Pripremio Dušan Jemuović