Pre dvadesetak godina beloglavi sup bio je na ivici nestanka iz kanjona Uvca. Osnivanjem Specijalnog rezervata prirode Uvac napravljeno je veliko hranilište pa je sada na liticama oko 400 orlova. Porodici Muhović koja živi iznad kanjona Uvca prve komšije su beloglavi supovi. Ovaj deo Srbije, oblast oko Sjenice, deluje nekako egzotično. Pred lepotama Uvca, koji krivuda u obliku latiničnog slova „S“, njegovim meandrama čarobnom letu beloglavog supa teško je ostati ravnodušan.

Trenutno je u rezervatu preko 400 beloglavih supova, a bilo ih je samo sedam i devedesetih godina oni su bili pri izumiranju. Zahvaljujući državi koja je zaštitila ovo područje 2006. godine proglašen je rezervat prirode Uvac. Glavno hranilište beloglavog supa je u Novoj Varoši kod brane Rastoke. Beloglavi supovi su retka vrsta lešinara, odlični su čistači prirode, raspona krila oko tri metra i zaštićena su vrsta ptica.Krajem januara i početkom februara polažu jaja. Ako mužjak ugine ženka se ne pari ili ako ženka ugine mužjak se ne pari. Dešava nam se da neki orlovi odu i do Poljske, do Jemena ali se opet vrate gde su rođeni“, priča nam čuvar u Rezervatu Šule Gočobija.

Pogled na meandre najlepši je sa vidikovca Molitva u nekada vrlo nasljenom selu Ursule, do koga se dolazi krivudavim putem bez asfalta. Kuća više nema. Sem jedne. Iznad kanjona Uvca samo je kuća Bajra Muhovića. Komšija nema, osim orlova. Oni su mu prve komšije.

„Svako ih jutro vidim. I svako ih veče vidim. I oni su mi kao neki prognozeri. Kad počnu da se viju znam, sprema se neko nevreme“, priča Bajro i dodaje da bi mnogi pozavideli beloglavim supovima.

„On ima svoje, ja imam moje. On ima krila. Ja imam misao. Želje su jedno, a stvarnost je drugo. Eto. Mora se čovek zadovoljiti onim što jeste i kako jeste. Ovde je zima šest meseci. I valja tu zimu izdržati i tu zimu savladati. Kad nam neko dođe na poselo, dođe, ako ne dođe tu smo sami .“

Deca otišla za boljim životom. Sada Bajro živi sa suprugom Nafijom, koja kaže da i ako je život žene u ovakvim uslovima vrlo naporan i težak, sve se stigne. I u kući i u polju.

„I sretala i pratila. Imalo je i snijega velikog, i kiše i divljih životinja. Ali na sve se navikne.I sve se stigne“, objašnjava svoj život Nafija.

„Ono sa čim bi se svako pohvalio, je da imam zdravu porodicu. Bez razlike kol'ko drugo da imam ili nemam, nije mi bitno. Prednost mi je porodica”, objašnjava Bajro, a na naše pitanje koja je njegova životna filozofija odgovara:

„Da nikad ne treba čovek pred padom da poklekne, a kad ima da se uzdigne.“

Porodica Muhović živi od stočarstva i godinama od ove surove prirode otima sve što se oteti može. Život u zabiti, oštre, duge i ledene, zime darovale su ovim gorštacima posebnu mudrost koja se stiče u osami, u odricanju i radu, a Bajru i njegovoj supruzi Nafiji i druženje sa prvim komšijama beloglavim supovima.

Danica Gudurić
Slobodna Evropa

Pogledajte još: