Hvala državi Srbiji i svima koji su pomogli da budem evakuisan iz ratom zahvaćenog Jemena, kaže student islamskih nauka u Sani

Cetanovići – Kuća Faruka i Hankije Dacić u Cetanovićima kod Sjenice juče je bila puna gostiju. Svi dolaze da vide njihovog sina Suada, koji je uz velike diplomatske napore Srbije i još nekoliko država uspeo da napusti ratnim požarom zahvaćeni glavni grad Jemena – Sanu.

– Prvo imam potrebu da se odmorim i naspavam – kaže Suad, koji je u roditeljski dom stigao juče ujutro, pošto su ga u petak uveče na aerodromu „Nikola Tesla” gde je stigao avionom iz Moskve sačekala braća Zijah i Altan i dovezli na Pešter i u Cetanoviće. Prvo je dramu koju je preživeo, kada su po Sani počele da padaju bombe pre desetak dana, morao da prepriča roditeljima i rodbini i da ih uveri da je stigao živ i zdrav.

– U Sani sam, zajedno s još dvadesetak studenata iz različitih zemalja, boravio u studentskom internatu. Pošto nisam uspeo da Jemen napustim posle prvih bombi, jer jedan turski avion nije sleteo, boravili smo u tom internatu – priča Suad.

Iz internata su „zarobljeni” studenti izlazili retko, tek da nešto kupe, ako su imali novca i – čekali su.

Bombe kojima je koalicija zemalja koje predvodi Saudijska Arabija bombardovala Jemen svaki čas su zasipale Sanu, neke su padale sasvim blizu internata, tresli su se zidovi, niko nije znao gde sledeća bomba može da padne, opisuje Suad tih nekoliko dana rata izbliza.

– Plašilo nas je i to što se protivvazdušna odbrana šiitskih pobunjenika Huta nalazi blizu internata, pa bi bomba namenjena njima mogla da pogodi i zgradu u kojoj smo bili – objašnjava Suad neizvesnost boravka u Sani.

– Tada sam se za pomoć obratio Mešihatu Islamske zajednice u Novom Pazaru, a muftija Mevlud Dudić je alarmirao medije, Vladu Srbije, premijera Vučića i ambasade islamskih zemalja u regionu i šire. Odmah su me kontaktirali iz nekih ambasada i rekli mi da rade na mojoj evakuaciji, između u ostalih bio sam u kontaktu s ambasadama u Alžiru, Kuvajtu, Kairu i Saudijskoj Arabiji. U četvrtak sam saznao da su Rusi na aerodromu i da evakuišu svoje državljane. Odmah sam pozvao ambasadu Srbije u Dubaiju, iz Dubaija su zvali našu ambasadu u Moskvi, a iz Moskve je pozvana ambasada Rusije u Sani.

Iako kao „prekobrojni” putnik, ukrcao se u jedan od dva ruska aviona i krenuo put Moskve.

– S aerodroma „Šeremetjevo” prvim letom stigao sam u Beograd – priča Suad Dacić, dodajući da je paralelno sa svim tim njegovim pozivima tekla i diplomatska aktivnost države Srbije, premijera Vučića, Ministarstva inostranih poslova i srpskih diplomata. Svima njima, kaže, duguje veliku zahvalnost što je živ stigao kući.

Kad neko dolazi iz mesta gde padaju bombe i ljudi ginu, nameće se i pitanje da li se plašio.

– Strah je normalno ljudsko osećanje, ali onima koji čvrsto veruju u Alaha nije svojstveno da se plaše. Mom životu pretile su realne opasnosti, ali verovao sam u Alahovu milost i smatrao da je to možda još jedno iskušenje koje Bog postavlja pred mene i koje učvršćuje veru, ne dozvoljavajući čoveku da izgubi nadu – objašnjava ovaj apsolvent islamskih nauka.

Majka Hankija i otac Faruk zahvaljuju Bogu što im je sačuvao sina. Zahvaljuju i svima koji su pomogli da se ponovo obraduju njegovom dolasku – državi Srbiji, pre svega, Mešihatu Islamske zajednice i medijima.

Hankija je spremila Suadova omiljena jela. Dok je čekala vesti o Suadu pričala je i o svojoj bolesti. Sada kao da je radost zbog sinovljevog dolaska odagnala sve muke.

Apsolventa na Fakultetu islamskih nauka Suada Dacića od diplome deli još neki ispit. U Jemen neće ponovo, veli, pre će da nastoji da diplomu stekne na nekom drugom srodnom fakultetu, možda i na Fakultetu za islamske studije u Novom Pazaru.

Slavka Bakračević

Pogledajte još: