Deca se rađaju, rastu i uče u mraku!

Jelići nemaju televizor, ne slušaju radio, ne čitaju novine, ne znaju ko je ko na političkoj sceni Srbije, a kada su u aprilu krenuli da glasaju usput su im ljudi rekli za ime jednog koji je “dobar čovek” i za njega su, kažu, glasali, nadaju se da će im on pomoći da dobiju struju i žive bolje…

Ali, eto ne žive ni bolje, a struju i dalje čekaju! Duže od pet godina “Vesti” i mnogi mediji u Srbiji ukazuju na nevolje porodice Jelić iz zaseoka Janturine, mesna zajednica Bare, na Pešteru koja još čeka da sijalica zasija u njihovom domu. Molio je godinama starina 83-godišnji Tomislav Jelić, glava porodice, nadležne u Sjenici, Novom Pazaru, Kraljevu i Beogradu, kucao na mnoga vrata, dobijao obećanja, posebno u predizbornim kampanjama i uvek je bio – prevaren.

– Ostareo sam, jedva se krećem i više nemam snage da obijam tuđe pragove, niti da molim, ja ću umreti u mraku i nije mi zbog mene, više me boli duša što moji unuci 12-godišnji Mićo, desetogodišnji Miloš, sedmogodišnji Marko i trogodišnji Marjan rastu bez sijalice i televizora i pišu domaće zadatke uz petrolejku, a ja ne mogu da im pomognem – žali nam se vremešni domaćin i dodaje:
– Ne verujem da je za Srbiju neki veliki trošak dvadesetak polovnih bandera i nešto već korišćene žice spremljene za otpis koje u svakoj elektrodistribuciji ima, nisu u pitanju pare već nebriga nadležnih i države za svoj narod, a pogotovu za nas koji smo daleko “od svih očiju”, sete nas se samo kad su izbori i kad treba da platimo porez, svaka ti čast majčice Srbijo – gnevno kaže starina Tomislav koji je u stvari želeo da javi čitaocima “Vesti” da su njegov sin Darko i snaha Svetlana pre sedam dana dobili još dvoje dece, a razgovor se pretočio u svakidašnju srpsku jadikovku.




Još dve “zlatne jabuke” stigle su u brvnaru Jelića na obodu mesne zajednice Bare. I bliznakinje Marija i Marijana svoji život započinju u mraku. A kako li je tek majci, to ona najbolje zna: “Nije lako u ovakvim uslovima, bez veš-mašine, održavati higijenu u porodici sa šestoro male dece i dve tek rođene bebe, vodu donosim sa udaljenog izvora, sve perem i čistim ručno, hvala Bogu do sada su deca zdrava, dobra i pametna, ali su uskraćena za sve što donosi savremena civilizacija, mi još živimo u 19. veku”, žali se Svetlana Jelić.

Jedan naš čitalac iz Švedske svojevremeno je hteo da im pošalje moćan agregat koji bi obasjao ceo ranč Jelića i napajao sve uređaje za domaćinstvo, ali odmah se javio problem: kako da nabave gorivo i kako će da ga plate. Trenutno sve nade polažu u jedan mali agregat koji su nedavno kupili i veš-mašinu koju nameravaju da pazare, a koju će, nadaju se, agregat moći da pokrene. U obećanja više ne veruju.

Pune ruke poklona
U Janturinama srećemo i humanitarca Hida Muratovića koji je godinama uz porodicu Jelić, ali problem struje još nije uspeo da im reši. “Da ima više volje u opštini Sjenica, gde se uvek pravdaju da nemaju para, i EPS-u, gde se razmeću visokim platama, sijalica bi u Jelića, uz simbolične troškove, zasijala za par dana. Ne predajemo se, pisaćemo poslanicima i ministrima iz ovog kraja, možda neko pomogne”, kaže Muratović koji im je doneo na poklon namirnice, odeću i obuću za mališane i kompletnu bebi-opremu za bliznakinje Mariju i Marijanu, pomogli su humani ljudi iz dijaspore i Novog Pazara.

Muka ih naterala
Raspust je, pa su Mićo, Milan i Marko kod kuće, čuvaju stoku i pomažu u plašćenju sena, ponekad ovako mali, uzjašu konja i odu do udaljenog Dolića po namirnice. Muka ih naterala da brže odrastu i očvrsnu. “Srce me zaboli što ne mogu da na TV-u pogledaju neku dečju emisiju, bojim se da će, kad nastave školovanje u gradu, biti hendikepirani u odnosu na ostalu decu”, vajka se otac mališana Darko Jelić i naglašava da ih prave nevolje očekuju od jeseni kad deca krenu put škole u udaljeno selo Crvsko.

POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: sjenicacom @ gmail.com (sve sastavljeno, bez razmaka).

D. N. Petrović – Vesti – Foto: D. N. Petrović

Pogledajte još: