Pre izvesnog vremena, igrom slučaja ili sudbine, naleteli smo na jedan prilično emotivan status na Fejsbuku koji nas je zaintrigirao. U pitanju je lični stav i posveta sestre jednom od poginulih Sjeničana.

U pitanju je Ivan Vasojević, podoficir tadašnje vojske, koji je tragično izgubio život tokom NATO bombardovanja 1999. godine. U njegovu čast naredne godine organizovan je turnir u košarci u Sjenici pod nazivom “Ivan Vasojević Vaske”. Ideja organizatora turnira bila je da u čast ovom mladiću ova manifestacija postane tradicija. Međutim, nakon prvog održavanja, memorijalni turnir više nikada nije organizovan, uprkos velikom interesovanju omladine grada i ogromnoj tadašnjoj posećenosti.




Ne želimo ni u koga da upiremo prstom, zapravo ni ne znamo u čijoj je nadležnosti ova organizacija, ali želimo da postavimo jednostavno pitanje: Zbog čega se više ne organizuje pomenuti turnir?

Obzirom da nas je zainteresovala ova priča, potrudili smo se da dođemo do autora iste i nabavimo originalni snimak prvog i jedinog održanog turnira u sećanje na Ivana Vasojevića. Takođe, prenosimo vam priču Ivanove sestre u celosti, odnosno status koji je bio povod da objavimo snimak.

Pogledajte video:

“Prodje 17 godina otkako je moj brat – Ivan Vasojević položio svoj život na braniku Otadžbine. Nije se štedeo, nije mislio na sebe , toga dana on je branio svoju zemlju i svoje vojnike!!! Poginuo je na dan najvećeg hrišćanskog praznika – Vaskrs…
17 godina Ivanove kolege ne prepustaju svog druga i saborca zaboravu. Hvala im!
17 godina dolaze na mesto gde on počiva svi koji su ga bar jednom sreli u životu. Hvala im!
Samo NJEGOV GRAD – Sjenica ćuti!
Samo NJEGOV GRAD zaboravlja Ivana!
2000.g. održan je memorijalni turnir u basketu – “IVAN VASOJEVIĆ – VASKE” sa idejom da postane tradicija… NJEGOV GRAD – Sjenica nije podržao ideju – za nastavak tog turnira nije bilo sredstava…
Svedok sam mnogih turnira koji su organizovani posle 2000.g., za sve to je imalo sredstava. Imalo je sredstava za mnoge druge stvari koje su se odvijale i gradile u Sjenici.
NJEGOV GRAD nije imao sredstava ni za običnu spomen ploču.
17 godina se ja pitam na koji način Sjenica vrednuje ljudske živote???
Boli me nepravda, zbog toga pišem ovo!
Pišem ovo, jer dugujem svome bratu – VITEZU; HEROJU I VELIKOM ČOVEKU – što mnogi ljudi nikada neće biti!!
Pišem ovo, jer me boli što Sjenica nije grad u kome smo nas dvoje rodjeni, vaspitavani i odrasli, boli me ovo što je Sjenica sada!
Ona Sjenica u kojoj smo mi rodjeni ne bi dozvolila ZABORAV I NEGIRANJE zasluga i mladog ljudskog života!!! SJENICE, boli me, ali znam da bi i ovo moj brat oprostio, opraštam i ja, opraštaju moji roditelji…
Napisah sve ovo i spasih dušu i sada se obraćam svima vama koji se pozivate na Boga – Razmislite kakav prtljag ćete poneti kada krenete Bogu na istinu i na koju stranu će pretegnuti!!!”

Redakcija Sjenica.com